Nova Evropa

К проблему југословенске индустрије жељеза и челика.

При распаду Аустроугарске Монархије добила је наша "држава у свој састав и неколико индустријских предузећа такозване тешке индустрије, Та предузећа су у народно-господарском саставу бивше Аустроугарске Монархије сразмерно добро просперирала, што је разумљиво ако имамо у виду већ само то, да је царинска политика бивше Монархије веома снажно заштићавала жељезну индустрију, те да је опасност од борбе са конкуренцијом у унутрашњости саме државе онемогућавао такозвани жељезни картел, који је у вези с царинском заштитом осигуравао свим домаћим предузећима довољно обилну унутрашњу пијацу, Уз ове погодности од државе створене, а од саме индустрије искоришћене, дошли су још до израза у пуној мери и повољни природни услови појединих предузећа.

Распадом Аустроугарске Монархије изменио се веома тај положај, Заштитна. парина, већ за време Рата укинута, остала је и надаље ускраћена нашој индустрији, картелних уговора чије више било, а нове политичке границе пресекле су многе природне везе, те су на тај начин погодни природни услови појединих предузећа у знатној мери погоршани, [Томе треба придодати још и све оне тешкоће које мора да осети свака индустријска грана у нашој младој држави, Тако постаје разумљиво, што се наша жељезна индустрија, готово све време од ратног доба наовамо, налази у перманентној кризи.

Тај неповољни развој наше тешке индустрије најбоље илуструје статистика продукције сировог челика наша четири предузећа (Јесенице, Зеница, Шторе, Гуштањ), која израђују ковано жељезо и челик, Производња сировог челика у тим предузећима износила је, у минулом деценију,

године: 1914, 1915, 1916, 1917. 1918; 1919. 1920. 19211 1922. 1923

у тисућама тона;

107. 70% 77, 75, | 39,00. 25, 2300 27. 44. 51.

Продукција сировог челика спала је дакле, од предратног доба, најниже 1920 године, Ha 20%, па се онда опет попела до прошле године полако на 430/) предратне количине, Но крај свег овог поновног пораста, који је видљив из горњих цифара, положај је наших предузећа у ствари ипак константно све слабији, те статистика за прву половину 1924 показује опет назадовање, и то на 369/. Радници се опет отпуштају, поједине творнице не раде по читаве месеце, промет који се врзши стално је нерентабилан, и спојен са губитком.

453