Nova Evropa

Кад тако стоје ствари, онда је потпуно оправдано питање: има линаша индустрија жељеза и челика уопmre jom оправдања за своју егзистенцију, и да ли је у народно-господарском интересу наше државе да се довољним господарско-политичким мерама сачувају ова уназађена предузећа од потпуне пропастиг7

Да одговоримо на ово питање, морамо прво утврдити, да наша држава има за развој жељезне индустрије повољне природне услове у својим великим лежајима жељезне руде, каони у својим, још у великој мери неискоришћеним, воденим снагама. Кад нам је већ природа дала ове погодности, нема сумње да. ће, с временом и полако, и од стране државе и друштва бити створене таке прилике да у нашој држави процвета и индустрија жељеза и челика. Али, нема сумње ни о томе, да ће се наша садашња предузећа жељезне индустрије моћи тек у слабој мери да користе повољним природним условима, будући да су већим делом на крајње западној граници, дочим су наши лежаји руде више према средини државе, Можда стога и изгледа разумљиво, кад се народно-господарски постулат, у погледу наше индустрије жељеза и челика, формулише отприлике овако: оставимо нашу садашњу жељезну индустрију, која лежи већим делом на границидржаве, да као нашем народно-господарском саставу туђ елеменат пропадне, и оснујмо, с обзиром на наше природно благо, у средини државе нову жељезну индустрију.

Погрешност оваког, на први поглед логичног, закључка с обзиром на реално стање ствари, јесте, по нашем мишљењу, у томе, што се не уважавају ове две околности: прво: ако пустимо данашњу нашу жељезну индустрију да пропадне, постаћемо несамо за доста дуго времена потпуно зависни од иноземства у погледу индустрије жељеза и челика, него ћемо тиме такођер, за доста дуго времена, онемогућити и оснивање нове индустрије у средишним деловима наше државе; и друго: индустрија жељеза и челика развиће се лако у средини државе тек онда када буду изграђене потребне комуникације, нарочито када буде босанска жељезничка мрежа имала нормалан колосек, и кад велекапитал (било домаћи било страни) из читавога смера наше економске политике стекне уверење да ће држава, уколико је то у њеној моћи, и од своје стране поспешити повољан развој засноване индустријске делатности, те да ће потребним инвестицијама бити осигурана рентабилност, Постулат наше нацијонално-економске политике морао би дакле, по нашем уверењу, гласити овако; немојмо пустити да пропадну садашња наша предузећа жељезнеиндустрије, ако хоћемо да подигнемо

454