Nova Evropa
у догледно време у центруму државе нову, згодније смештену индустрију жељеза и челика, већ насупрот томе, користимо се садашњом нашом жељезном индустријом, да бисмо сачували и за касније доба, по могућности, своју независност од иностранства у погледу продукције жељеза и челика, те да бисмо полаганим развојем остварили предуслове будућег развоја те индустрије, прилагођавајући је нашим географским приликама,
До овог спознања наша господарска политика, нажалост, још није дошла, Осим цифара о продукцији наших творница, које сам горе изнео, даје нам за ову нашу тврдњу лепу илустрацију и званична статистика нашег увоза, Ако збројимо увозне ставке у званичној статистици, т.ј. ако утврдимо увозне податке главних артикала које наша индустрија жељеза и челика израђује, и чији би увоз без штете за народно господарство великим својим делом лако отпао, добијамо следеће цифре:
Увезено је: године 1920: 1921: 1922: полуфабриката из кованог жељеза 2.149 тона 2.393 тона 1.076 тона нефазонираног жељеза у шипкама 8102, 33.386. , 25101 ,„ прне плочевине изнад ! тшт дебљине 2.000 „ 2,898 &„ 2184 , обичне жељезне жице .. . .. 328 1332 1.440 „ жељезне жице: превучене, поба-
крене ита дај ен ин вена 50'. „ 209: | 319. , ркинника И А ет пе на и ом се 2.014. |, 8.928. , 4.467 , Укупно; 15.243 тона 49.446 тона 35.187 тона
Укупна вредност тога увоза износила је: године 1920 Дин 49,250.000. 1921 Дин 104,637.000; и 1922 Дин 128,524.000. Да је народно-господарска политика наше државе, прошлих година, водила више рачуна о заштити домаће производње, наше творнице жељезне индустрије биле би радиле у пуном опсегу, и статистика увоза исказивала би знатно мање цифре.
Што је увоз иностраних прерађевина, покрај неискоришћене производне способности наших творница, тако велик, томе је понајвише крива садашња недовољна царинска заштита, Док су све остале државе, након Рата, — прохибитивним увозним царинама, забранама увоза, посебним мерама противу такозваног „думпинга“, ит. д. — покушавале да се по могућности одбране од непотребног увоза, царинска политика наше државе обазирала се тек у посве незнатној мери на интересе домаће индустрије, Досадашња царинска тарифа, у ствари тарифа предратне краљевине Србије, само је мало измењена. године 1921, и требало би да се дотера, несамо у погледу текста и раздеобе материјала, него и у погледу сразмера између појединих ставака. Тако је досадашња царинска заштита
455