Nova Evropa

Наша кредитна криза. (Овај чланак, у облику предавања, прочитао је [. Белин 27. новембра т. г. у Загребу, пред Народним Универзитетом.)

Каматна стопа од 209/0, 309/, па чак и више %0, најбоља је карактеристика наше данашње привредне кризе, Принудне нагодбе пријављују се једна за другом, разна предузећа обустављају или знатно редуцирају своје пословање, а вал беспослице шири се и захвата све више и више, тако да данас хиљаде руку приправних и вољних да раде код нас до посла и зараде не могу да дођу, Привредни живот, који се одмах након Рата био увелике разбуктао, пао је данас у тешку, готово безизлазну, кризу. Нема привредне гране која би са данашњим стањем била задовољна, и све се тужи на лоша, јако лоша, времена,

Абнормална висина каматне стопе јасан је доказ, да је одношај између понуде и потраживања расположивих капитала из темеља поремећен, будући да је висина каматне стопе најбоље мерило за однос између понуде и потраживања за капиталима, Наравно да ни пре Рата поједине државе, па чак ни. поједини крајеви једне те исте државе, нису имали увек исту каматну стопу, јер осим односа између понуде и потраживања капитала игра знатну улогу и сигурност поверилаца; и што је једна држава, по својој политичкој и превредној структури, давала мање гаранција утолико је и каматна стопа била већа. Услед тога су државе источне и јужне Европе имале и пре Рата већи каматњак него ли државе на западу и северу; а већа предузећа добијала су кредите уз повољније увете него ли мала предузећа. Ипак, у предратно доба, ни у перијоди најгоре кризе ниједна привреда није радила са овако абнормалним каматњаком.

Изван сваке је сумње, да се је одмах после Рата, под утицајем инфлације круне Аустроугарске Банке, а касније и динара наше Народне Банке, наш привредни живот почео развијати бржим темпом, баш као да се је хтело све оно што се у прошлости занемарило надокнадити за најкраће време, Оснивана су предузеће за предузећем, а она која су већ отпре постојала. знатно су проширивана. Према подацима у бечком „Компасу“ — а који су, то нажалост морамо признати, тачнији него било какви наши подаци, — од 1183 индустријских, трговачких, и прометних деоничарских друштава, која су средином прошле године постојала на нашем територију, 980 основано је за и после Рата, а само 203 постојала су и пре. Рата. Дабогме да су од тих скоро 1.000 нових деоничарских друштава некоја међутим престала деловати, а некоја су нова само по форми; али водећи и о свему томе рачуна, јасно је да је

525