Nova Evropa

овако велик број нових предузећа тражио знатне износе нових капитала. Осим тога, јака грађевна делатност првих година. после Рата, поименце у нашим привредним центрима, апсорбовала је знатне своте расположивог капитала, — Даље, пре Рата, већина наших предузећа, барем оних у пречанским крајевима, била је директно, или посредством наших новчаних завода, финансирана од страних, већином бечких и пештавских новчаних завода, тако да ту наши домаћи капитали нису играли важне, а још мање одлучне, улоге. После Рата, барем за прво време, ситуација се утолико мења што се страни капитал, у много случајева, повлачи пред бојазни и под претњом секвестрирања. А како смо у то време пловили водама инфлације, то је било релативно једноставно преузети сва та предузећа, — „нацијонализовати" их, Тек касније кад је свима њима требало ставити на расположење потребне кредите, видело се је, да наши новчани заводи нису довољно јаки да ту нацијонализацију и стварно проведу, па је данас несамо добар део тих нацијонализованих предузећа опет пао под утицај страног капитала, него се и многа предузећа, поименце новчани заводи, који су раније били искључиво наши, данас налазе у интересној сфери страног капитала,

еома је тешко данас утврдити, колико капитала стоји данас нашој привреди на расположењу, и да ли јој стоји више него ли пре Рата, Из разних данашњих цифара тешко је отети се импресији, да никад нисмо располагали толиким износима као данас; али ако те данашње цифре редуцирамо и сведемо на њихову стварну вредност, добићемо износе који нам могу показати сасвим друго стање. Узмимо, например, развитак уложака на штедњу, концентрисаних код разних новчаних завода, који је увек био добрим барометром за просуБивање акумулације капитала, јер многобројни ситни износи, од којих сваки за себе мало представља, концентрисани на сразмерно мало места и завода дају главни ослонац привредном напретку сваке државе. Ако дакле упоредимо стање уложака било којег нашег новчаног завода пре и после Рата, ваићи ћемо на први поглед на знатан напредак; но како је наша валута, услед инфлације и пасивне платежне биланце, сваког дана све мање вредела, настаје велико питање, да ли је пораст уложака ишао напоредо са падом вредности наше валуте 2 Да видимо, дакле, како су се развијали улошци код наших завода од пре Рата па до у последње време. Узећемо прво комуналне штедионице Словеније, због тога што становништво Словеније има највише смисла за улагање расположивих средстава код новчаних завода; а онда ћемо узети наше водеће новчане заводе, зато што су ови данас главни носиоци нашег привредног развитка. Тринајст комуналних штедионица Словеније имале су уложака на књижице у следећим износима:

526