Nova Evropa

бројати француско становништво од 25 милијона. Пишући о могућности енглеске најезде, онје рекао; „Плеп уеџ'Је аџе је те tirompe et que је пе уоле јатша!з сеја“. Али дође дан, и данас је француски елеменат у Сједињеним Државама и у Канади више-мање сасвим потиснут и апсорбован, након оружане борбе. И Индија паде под Британце, и исто тако Јужна Америка, где француски хугеноти беху први насељеници. То још нису све територијалне притужбе што их је кроз векове прикупила Француска противу Енглеске. А ипак сва ова покорења туђих раса по далеким земљама нису толико последицом неког одређеног плана од стране Британске Владе колико су добар плод расних особина, Сваки који ишта зна о томе како је настала Британска Империја, знаће и то да су је великим делом подигли смели прегаоци и пустолови непотакнути нато од домаће владе.

Французима не иде од руке да стварају колоније као Енглези, Баш оно што их чини великима код куће одвраћа их од њихових поседа с ону страну мора. Отсутност сиро тиње у Француској, деломично услед богатих природних из-" вора, а још више услед правилније поделе нето у Британији, као и услед разборитих бракова и слабог обнављања у деци, допринели су знатно изостанку Француза на страни Осим тога, из Француске се најчешће исељавају они који нису низашто, а ти нису баш најбољи елеменат за изграђивање колонија. Други опет који радо путују мисле да се врате дома, те и отуда нема повољних изгледа за колонизирање. А клима Јужне Француске је така да се може човек онамо повратити и из тропских предела без опасности по здравље. (ВагсеПопе ће у Доњим Алпима називају и Малом Америком, због великог броја становника који су се били иселили у Америку па се опет вратили кући с новцима да купе виле.) Напротив, у Великој Британији баш они који су најбољи (исто као и најгори) воле да иду у свет. Енглески систем васпитања, како већ рекосмо, често одгоји дечаке за вође, и ствара у њима жеље које понекад може само велики свет испунити; па како је ионако сасвим друго поднебље у које ба имали да се врате, и како их обично спопадне неки осећај обавезе да послуже земљи која је од њих створила људе, британски исељеници најчешће остају привржени својој новој домовини, маколико: да топло осећају према својој родној груди, која љубав постаје онда традицијоналном у њиховим породицама,

Други важан узрок, да Французи не стварају колоније као Енглези, потиче из самог уређења њихова домаћег живота. Везе између родитеља и деце код њих су обично јаче него између мужа и жене, услед чега жена увек жели да живи у близини својих родитеља и остале родбине, те нити она може да се привикне на мисао да прати свога мужа преко

568