Nova Evropa

мора, ншти би њени родитељи нато лако пристали, Напротив, енглеска жена ишла би за својим мужем до на други крај света. А праве се колоније не могу правити без жена, баш као ни без мушкараца.

Вековно непријатељство Француске према Енглеској освежава се стално и с помоћу Девице Орлеанке, француске светитељке (нема цркве у Француској без њене слике, или њена кипа, иако је примљена међу званичне свеце тек пре пет година), коју је Бог одредио да спасе Француску испод енглеског јарма и од реформиране цркве, На њен дан држе се политички говори и проповеди у којима се подгрева столетна мржња. Тога дана бесне по земљи политичке свађе, зато што антиклерикалци устају противу тенденција које она шири, Расположење побожних француских католика наспрам Енглеза веома је слично осећајима што их гаје католички Ирци, — они себе сматрају грудобраном Римске Цркве од Бога одређеним да спречи продирање протестантизма, и мало је народа који се могу дати тако заслепити религијозном страшћу као Французи, кад их ова једном обузме,

Има, напокон, још нешто што изазива нерасположење Француза наспрам Британаца, — то је вредност новца, Франпузи виде у бољој лондонској валути доказ да Британци грамзе за новцем, услед чега се они осећају као да су на ружан начин преварени, У ствари, енглески је новац бољи зато што су Британци пристали да порежу сами себе (директни порез) више него што би то икоји други народ на свету, хотећи да одрже свој добар глас у погледу баратања новцем. Француска, међутим, са порезима који не износе ни трећину енглеских, и од којих добар део још пада на странце, тражи да јој Велика, Британија опрости дугове. (У једним познатим француским новинама читала сам статистичке податке, којима се хтело доказати да Британци и Французи плаћају отприлике исте износе на име пореза; до тог резултата дошао је писац рачунајући по 25 француских франака за једну фунту стерлинга!) Ко је дуже времена провео у Француској, тешко може да верује у њено сиромаштво.

Кад се све ово узме у обзир, намеће се питање за. Велику Британију, како да се држи према Француској, и према антагонистичком расположењу којг све јаче избија на видик међу Французима гдегод су Енглези у питању 2 По моме мишљењу,

ританцима неће остати друго до да учврсте што боље могу јединство међу народима на свету који говоре енглеским језиком, јер тешко да има за њих данас одушевљених и добрих савезника у Европи, L, E. Woring.

569