Nova Evropa

litičke karijere kao član krajnje levice: »Ja ne protestujem prolv reforme, već sam samo pum preziranja i gadjenja prema svemu onom što sam video, čitao, ili čuo, o ličnostima koji se nazivajureformatorima,radikalima,i sličnim drugim imenima, Biti slobodan sa takvim ljudima za mene bi značilo isto kao kad bih se našao u vezi sa zlotvorima«, — i da dopuni svoju gornju misao, on piše: »Molim te nemoj da me rdjavo razumeš, ne proftestujem ja ovim protiv čistog principa reforme, već protiv niskih, planirajućih, prljavih kreatura, koji bi hteli da probiju svoj put ka demokratskoj tiraniji«,

Na taj način, prirodno, Bajron je postajao usamljen, Njegov je ideal bio ono što je nedostižno, On je želeo jedno novo čovečanstvo, bez laži i u ime istine, bez servilnosti i puno ponosa, jednu rasu uspravljenih ljudi koji žive novim životom, životom i suviše lepim da bi mogao da bude stvarnost, Njegovi heroji, njegovi Djauri, Lare, Mazepe, Konradi, to su polu-bogovi i poludemoni, bleda lica i guste, duge crne kose, — stvorenja plamena i strasti, smelosti i snage, Bajron je živeo i suviše intenzivno tim životom svojih snova a da bi se mogao osećati sasvim udobno u prozajičnom i praktičnom svakodnevnom životu londonsih ulica i klubova. Ta borba protiv stvarnosti dovodila ga je bezbroj puta u konjlikt'sa sredinom, ta je borba dobila najzad svoj najviši izražaj u njegovu domaćem životu, i bila je, direktno i indirektno, razlog za razvod sa Ledi Bajron, ženom Која је, ро čudnoj ironiji sudbine, bila tip sasvim suprotan njegovu — Нр klasične engleske humanitarke iz viših krugova, koja deli milostinju, osniva dobrotvorna društva, i posećuje mitinge, Taj neprekidni konflikt i paradoks, njegovi stalni pratioci u životu, dovodih su često Bajromove prijatelje do sumnje u iskrenost principa koje je on ispovedao, Šeli, »aktivni idealista«, Како ба je lepo okarakterisao Kourthop, verovao je da Bajrom neizlečivo pati od »raka aristokratizma« {»cancer of aristocracy«); a pukovnik Stenhop, dosledan diak svoga utilitarijanističkog učitelja Bentama, izjavio je u uzbudjenju, u jednoj od njihovih bezbrojnih diskusija u Misolongi, da će Bajron, taj neustrašivi borac za slobodu potlačenih i pesnik socijalne pravde i progresa, završiti sa svojim grčkim preduzećima kao sušti prethodnik tiranije i najobičniji Turčin, »Zar svetlite jednom Turčinu?« — zapitao ga je Bajron, kad mu je Stenhop na rastanku pridržao sveću dok se popne uz stepenice, Svi oni — kako njegovi savremenici, tako i mnogi docniji kritičari sve do naših dana nisu mogli, izgleda, da udju dovoljno u Bajronovu psihu u tom pogledu, da zadju iza njegove maske, ukoliko je to bila samo maska a ne njegovo pravo obličje, i da shvate taj posve umetnički i krajnje femperamentni odnoša;j koji je Bajron održavao kako u svojim svakodnevnim sitnim poslovima i navikama tako

575