Nova Evropa

[broj 4897.), Dr, Raškaj je pravni zastupnik Gospodje Milane Simonović u celoj toj stvari, i kao takav iskazan je i u spisima, Ona predstavka Sv, Sinoda napisana je najčistijom »hrvaštinom« stila Dra, Raškaja, na pisaćoj mašini Dra, Raškaja, dok je datum na njoj napisan drugom mašinom, verovatno onom Sv, Sinoda, Predstavku je potpisao episkop Radonić, koji sebe i u tekstu spominje kao potpisnika, te time odaje da je unapred znao da Patrijarh neće potpisivati predstavku, mada je Patrijarh predsednik Svetog Sinoda,

Na osnovu rešenja suda za stanove u Zagrebu od 4, X, 1924, odredio je gradski stanarinski ured u Karlovcima, odlukom od 6, novembra 1924 (broj 145,), ponovno deložaciju Milane Simonović i uselenje D, Kotura, i to za dan 11, novembra 1924 godine, Ali sad novi Ministar Socijalne Politike (G, Dr, Miletić), brzojavnim nalogom od 8, XI, 1924 (C, broj 916,), ponovno traži »odmah na uvidjaj« sve spise o dodeljenju stana u kući broj 825 a odmah zatim novim brzojavom, od 10, XI, 1924, zadržava »rešenje od izvršenja« i obustavlja deložaciju Milane Simonović, dok ne »prouči odnosne akte«, Tako je uselenje D, Kotura 11. novembra 1924 u stan ponovo osujećeno,

Šta se desilo? — Nakon one odluke gradskog stanarinskog ureda o deložaciji, zakazanoj za 11, XI, 1924, odjurio je Dr, Raškaj u Beograd, i tek što se otud vratio rekao je G, Gajinovu, da je odmah znao da će Dr, Slavko Miletić deložaciju obustaviti, jer je gospodja Dra, Miletića rodjaka, ili prijateljica, Gospodje

Мапе Simonović,,.,

Sada je spis o celoj stvari u fijoci Dra, Miletića {odnosno njegova naslednika u Ministarstvu Socijalne Politike) u Beogradu, dokle? ,,,

{Za tačnost svih podataka i brojakka u ovoj pričijamči) |L.

Британци и Французи,

(Госпођица Г.. Е. Жагтјпб, пореклом Иркиња, енглески песник и писац, и велики пријатељ нашег народа, написала је познату историју Србије, за време Светскога Рата, у издању знамените збирке „Ноте University Library”. Ona је превела и велики део наших народних песама на енглески, и написала студију о њима, за књигу која ће изаћи чим то прилике допусте. Живећи сада у Француској, она нам обећава написати за „Нову Европу" серију чланака, од којих је ово први. Излагање је, као што се види, веома занимљиво, иако се предмет третира, дабогме, с чисто британског становишта.)

Покојни Павле Камбон (Сатђоп), француски амбасадор у Лондону, рекао је једном; „Кад се Французи упусте у ди-

561