Nova Evropa

ми смо у години 1924 добили знатне износе иноземних кредита, који су наравно утицали и морали утицати на активност наше платежне биланце, Наша индустрија, а мањим делом и наша трговина, с обзиром на чињеницу да у туземству нису могле доћи до потребних кредита, или да су ти кредити били прескупи, обратиле су се на иноземство, и ту су добиле краткорочне кредите, Специјално неке индустрије (као например шећерна) добиле су готово читав износ који им је био потребан за финансирање своје фабрикације из иноземства. Дапаче, нагли пораст динара прошле јесени има се добрим делом приписати продаји страних девиза из кредита наших творница шећера, Износи нису познати, али је ван сумње да иноземни краткорочни кредити износе у најмању руку око две милијарде динара, Али како те кредите једног дана ипак треба вратити, то нема никакова стварног оправдања да ти кредити буду узроком пораста динара, и било би логично да кад наступи доба враћања тих кредита, те се тиме поремети однос између потражње и понуде страних девиза, динар опет почне да пада, што наравно није у интересу наше привреде,

И из овога се види, да елементи који су утицали на пораст динара нису никакви докази за побољшање наших привредних прилика, и да немамо никакових гаранција да ће ти елементи и даље повољно утицати на курс динара, па би било опортуно да се је том поправку динара ставило извесне границе. Но без обзира на узроке пораста динара, потребно је да одредимо утицај пораста динара на нашу привреду. Ван сваке је сумње, пре свега, да пораст динара од преко 30%% није имао последицом ни најмање спуштање цена; а пораст вредности динара без одговарајућег спуштања цена има последицом да су наше цене, претворене у злато, данас за 3090 скупље него што су биле на почетку прошле године. Другим речима, то значи да наш експортер за извезену робу данас добија једну трећину мање него што је добијао раније, Код неких артикала, као код житарица (услед пораста цена на светском тржишту, како смо видели) тај се мањак није опазио, јер су цене порасле; али код других артикала, у првом реду код дрва, то се већ осећа, Продукцијони трошкови остали су исти, а наднице су данас такође исте као и пре годину дана, уколико ту и тамо нису још и повећане, док су све државне дажбине, било порези и прирези било разне тарифе, остале исте. (Жељезничка тарифа остаје иста и ниједан министар, с обзиром на стање државних финансија, не може ни помислити на снижавање тарифа; бићемо срећни да не наступи још ново повишавање!) Ако неке наше индустрије при свем том још извозе, то не значи да им тако конвенира, него је то један доказ више да кредитна криза тако притискује да се мора продавати и уз губитак, само да се дође до средстава, На

88