Nova Evropa

вати и Словенци за евентуалне своје независне државе“ ,.. Ми ово наводимо као пример једног опћег душевног стања и расположења, јер кад оно не би постојало, не би ни Г. Јанковић, који лично мало разлога има да се баца у позу победиоца, био опојен, а још би мање један одличан учењак као што је Г, Стојановић могао неувидети, да они исти разлози који онемогућују стварање независне Хрватске и Словеначке, да баш ти исти разлози онемогућују и стварање и одржање једне велике послератне Србије, већ да напротив силе на оживотворење задовољног југословенског народа у овој малој Југословенској Држави.

IV

Ето, зло постоји и оно је многима —- како се чује донело разочарања. Ми се с том речју уопће не слажемо; али признајемо, да је став победитеља са својим нужним последицама унео посвуда забуне и нерасположења. Јер он даје да се осете разлике код вршилаца дужности и код вршилаца права, По томе је неподесан да ствара душевно заједништво народа, да омогући развој у јединствен југословенски народ, те да даде држави потребно обележје једне правне државе, брањене и заштићене уједињеном снагом и љубављу свих грађана, Али понављамо, да друкчије готово није могло ни бити, и да ће ова појава полако чилети, као што је већ знатно попустила, и најзад нестати, Нестаће је у једној прирођеној борби јачих душевно и устрајнијих телесно, дакле у борби избора расе, где јачи морају однети победу, Та се борба већ води пред нашим очима, са једном великом снагом, и већ доноси своје плодове, Ми ћемо се овде — ради примера задржати на једној од најистакнутијих сличних појава у повести људства, Мислимо на Римску Империју. Освајачи и оснивачи Рима будно су чували сву пуну власт концентрисану у Сенату; али су и освојени и подјармљени варвари знали шта им треба радити, па су почели постепено али сигурно јуришати на положаје у војсци, која је била највећи ослон и најмоћнија одбрана Империје, У тешким борбама за одбрану царства, и за проширење његових граница, варвари су истакли толико организаторне и стратешке врлине, да су с тим врлинама преотимали вођство у војсци, Преко војске силазили су у Сенат, да га подмладе и освеже, те да на концу они, ти некад бесправни варвари, уграбе сву власт у своје руке, M ma се устоличе као самодршци-императори, а Сенат претворе у послушно тело које ће они од потребе до потребе оживљавати или ућуткивати, Тамо у великом, а другде, пам код нас, у маломе, Прву је борбу повело код нас велико новчарство, као најосетљивије и најбоље организовано. Ми

72