Nova Evropa

јене по хотелима, јер овако наш подузетник треба да љети прирачуна околност да мора 7 мјесеца живјети без икаке зараде; а наш штедљиви Приморац, изнајмљујући само једну собу дневно, нашао би зараду за цијели свој потрошак.

__ Пита се, има ли свему томе лијека, може ли се економски слабо Приморје и његови отоци и на овај начин подићи Очигледно је да може, са мало више добре воље и мара од стране опћина и житељства, и нарочито са више знања и иницијативе од стране државе. Али док по министарствима одлучују људи којима су купалишта искључиво утолико вриједна што грађанин или инвалид могу отићи тамо да траже здравље, тојест којима су купалишта тек узгредна институција уз болнице, не можемо се наравно томе надати. Морали бисмо се поставити на становиште, да су купалишта и лјетовалишта трговачка подузећа, која не репрезентују само капитал за здравство једнога народа већ уједно много већи капитал за искоришћавање, Наш народ, а поготово наш приморап, није тако богат да смије ово богатство овога краја запуштати; баш противно, морало би да га исцрпе колико год више може,

Организација промета странаца, и развој наших купалишта и љетовалишта, двије су ствари које се не дају растављати једна од друге, дапаче треба их систематски заједно третирати, да се допуњавају, јер само ће тако обје напредовати свима нама на корист, И ту организацију треба и провести, јер је ми немамо; све што се ради сада тек су што већи што мањи покушаји да се стави ствар на дневни ред, поглавито да се потакне држава на рад у том погледу, Слаб је засад успјех, упркос великог мара и много добре воље које развија Одељење за промет странаца при Министарству Грговине, јер то Одељење нема никакве извршне моћи, а поготово му недостају сва потребна новчана средства, без којих наравно ни овдје нема напретка. Овај би уред требало свакако организовати на широј подлози, те му дати надзор и одлуку у свим питањима промета странаца и купалишта, али у исто доба и створити буџет с којим би могао повести што живљу пропаганду, и у самој нашој држави и у иноземству, Успјех би био сигуран, а корист огромна,

Dr. Д. Алтман (Цриквеница),

Дубровник као лечилиште,

Некад су овде живели други људи! Они су били жудни части и раскоши, клицања и ловор-венаца, Они су били велики и горостасни, на малој и јединој културној оази Балкана, Данас су и њихови духови ишчезли с овог места, ко зна куд, из

113