Nova Evropa

МАШКАРАТА СА ДРУГОГА СВЕТА.

Стари зоспар Ђиво, за којега знаду да по ноћи уме устати из троба

и шетати дуго по уснулом граду, прође опет једном, после много доба,

у старом брокату, с власуљом на тлави џи са лукјернаром у старачкој шаци, улицама тесним, па се заустави укочена ока, задивљен, на Плаци.

Гле, под старим грбом изнад архитрава где је често целов добацио руком

некој туђој жени — провирила злава,

а онда се врата засунула с буком.

И наш тоспар Ђиво, сетивши се у то мнотоћ лепо часа, не опази када приђе мрки редар и промрси љуто: „Машкарате нису дозвољене сада,

морате, зоспару, на редарство доћи!“ Тек оћутив тешку редареву руку, прену се и оде за „јунаком ноћи“, и лукјернар путем изгуби шз руку,

Пролазећи јадни потомак кнезова

вођен трубом шаком конавоског „кмета“, мимо црну Лужу — чу се смех векова за тим пзгредником са другога света.

*

Сада тоспар Ђиво више не долази на обичну шетњу у поноћно доба, можда плахо само јоште обилази самотним Лападом — недалеко гроба.

А у граду сада, изнад архитрава, меште старог грба натписи се блеште, ла чак и у ноћи, када град већ спава, писаћи стројеви поругљиво креште.

120