Nova Evropa
МАШКАРАТА СА ДРУГОГА СВЕТА.
Стари зоспар Ђиво, за којега знаду да по ноћи уме устати из троба
и шетати дуго по уснулом граду, прође опет једном, после много доба,
у старом брокату, с власуљом на тлави џи са лукјернаром у старачкој шаци, улицама тесним, па се заустави укочена ока, задивљен, на Плаци.
Гле, под старим грбом изнад архитрава где је често целов добацио руком
некој туђој жени — провирила злава,
а онда се врата засунула с буком.
И наш тоспар Ђиво, сетивши се у то мнотоћ лепо часа, не опази када приђе мрки редар и промрси љуто: „Машкарате нису дозвољене сада,
морате, зоспару, на редарство доћи!“ Тек оћутив тешку редареву руку, прену се и оде за „јунаком ноћи“, и лукјернар путем изгуби шз руку,
Пролазећи јадни потомак кнезова
вођен трубом шаком конавоског „кмета“, мимо црну Лужу — чу се смех векова за тим пзгредником са другога света.
*
Сада тоспар Ђиво више не долази на обичну шетњу у поноћно доба, можда плахо само јоште обилази самотним Лападом — недалеко гроба.
А у граду сада, изнад архитрава, меште старог грба натписи се блеште, ла чак и у ноћи, када град већ спава, писаћи стројеви поругљиво креште.
120