Nova Evropa

loga Vijeća, Vladi ne preostade drugo nego li da ispije i ovu čašu, Senat usvoji sa 22 dlasa protiv 8 Samkovskove punkitacije, Vojnovića primi Malo Vijeće još jednom u audijenciju i preporuči mu, »kao zemljaku«, interese Republike i naročito da bi se odvratila crnogorska najezda od države, Miho Bona, malovjećnik, koga bolest beše zadržala kod kuće i koji bijaše Vojnovićev prijatelj, primi da u kuću i ponovi mu molbe Мајоба Vijeća, uveravajući ga unapred o »blagodarnosti Republike«, »Vojnović«, ironički piše Fonton, »otputova one iste večeri put Boke vrlo zadovoljan samim sobom i dubrovačkom vladom« , ., . Sad se prosuše nadrade na Ruse i ma Vladiku Crnogorskoga, U izvršenju Senatskih zaključaka od 7, i 8, marta, Bailie (zapovednik ruske eskadre na јтеdabi »Azija«) i Sankovski primiše po 1000 mletačkih dukata »u znak blagodarnosti«, moleći Senat maročito Sankovskoga »da izda potrebne mere da se obuzdaju Crnogorci i druge haramija da me bi naneli štete našim lJeonavoskim podanicima«, Vojnoviću izglasa Senat 300 cekina, Vladici 150, „

Pisac nigde ne kaže izrečno, da li je ovaj major gr а | Giordje Vojnović, ovde u ruskoj službi, njegov praded Gjordje de Vojnovich {po kome je dobio ime njegov stric, mladji brat nje6ova oca Koste}, — on to, prikriveno, dodiruje jedino u svome predgovoru [str, XII) gde kaže: »Sto godina nakon pogibije (Dubrovnika), kad se o tom dogadjaju, o оте пат пас: Једоч: као осе ел реса dj i njim nasladjivahu, ali i koprenom sete dodirivabu mladenačke nam duše ,,.«; ali za druge Vojnoviće iz Boke, dakle »zemljake« Dubrovčana, ne zna se, a i po vremenu se slaže, Ne bi se slagalo jedino to, što je ovde (kod Fontona) reč o grafu Vojnoviću, a praded Dra Luja kneza Vojnovića nije bio gro, озшт ако зе nazivao »gralom«, prevođdeći morlačko »Conte« kao i njegov praunuk, koji uostalom svoga pradeda takodjer naziva бгојот (>је сопше Georges Voinovitch, | аттлете-бтапд- рете de |' ашјеит де сез рабез«), и svojoj knjizi, na francuskom jeziku, »La Раџтане, !' Папе, е! |! unit& Yougoslave« [GenčveBale—Lyon, 1917, strana 37), Ako se dakle slažu ova imena, kao što je sav izgled, onda je naročito zanimljivo, da se već praded našeg junaka nazivao grofom, i primao diplomatskih „misija« i slažbe protivu svojih »zemljaka«, osobito alto se za niih plaćalo cekinima, Toga radi smo i preneli ceo ovaj odeljak o »Vojnovićevoj misiji« iz »Pada Dubrovnika« (koja je knjiga, uostalom, ugledala sveta blagodareći banu Кашћи 1. predstojniku pl, Miksiću, kojima pisac, u predgovoru, »na muniHiceninoj potpori« najtoplije blagodari),

Tnače, ovaj Gjordje de Vojnović jeste najdalji predak ovoga plemena, kojeg poznaje po imenu povest dalmatinskoga plemstva (vidi J, Siebmacher's Wallenbuch, IV Ва: 8) Abt,: »Der Adel des Konigreichs Dalmatien« von C, G. Fr,

211