Nova Evropa

али то не знају читаоци „Сопфетрогагу Кемјеу", која је један од најраширенијих и најугледнијих часописа на енглеском језику. Осим тога, то још није најгоре.

„Тајмс“ од 16. фебруара т, г. доноси, под насловом „Сарајевско убијство", ово писмо уреднику од уваженог пријатеља нашег народа, и нашег одличног сарадника, Дра. СитонаВатсона :

„Скорашња одлука Британске Владе, да објави свој документарни материјал који се односи на узроке Рата, може се с доста поузданости сматрати симптоматичном за интерес што га јавно мњење Западне Европе показује у питању ко је одговоран, или крив, за Рат; а приликом свога скорашњег боравка у Америци, имао сам веома често могућност да осетим, како је и јавно мњење на другој страни Атлантика не мање заинтересовано за ово питање.

„Готово истодобно с објавом горње одлуке, нова грађа сензацијоналне природе објављена је у Београду, која би, ако се узме озбиљно, могла знатно изменити мишљење које засад превлађује у погледу односа Србије према уморству аустријског Надвојводе. У књижици чланака, под насловом „Крв Словенства“, која је изашла поводом десетогодишњице од Рата, Г. Љуба Јовановић, који је јула 1914 био Министар Просвете, пише ове речи |следује навод који смо раније исписалиј. Он додаје, да су злочинци били из круга људи тајно организованих босанских студената у Београду, и да је тадашњи Министар Унутрашњих Дела, Г. Протић, уз пристанак председника, [. Пашића, и осталих другова, издао наређења пограничним властима на Дрини, да спрече прелазак младићима који су тога ради пошли у Босну, али да их те „власти" (знак навода је његов), будући и саме у завери, нису спречиле, а после су јавиле у Београд да им је наређење доцкан стигло, Мало затим, он описује своје узбуђење и своју забринутост, када је први пут телефонски сазнао вест о убијству („Иако сам знао

шта се тамо спремало,..").

„Читаоцу се намеће одмах питање, да ли је Српска Влада доставила икакав абер Бечу; и, одиста, у једним бечким новинама изашао је прошлог лета чланак у којем се тврди, да је Господин Пашић дао, 18. јуна 1914, упутство своме посланику у Бечу, да скрене позорност грофа Берхтолда на опасност, Ако би се ово могло доказати, то би дабогме решило Српску Владу сваке кривње за оно што се после десило на туђем земљишту, Али, нажалост, ја сам био у могућности да се уверим, из извора прве руке, да овако упутство није послато из Београда. Српски посланик у Бечу покушао је — то је тачно — рано јуна

196