Nova Evropa

косну из његова пера узвишене речи: „Треба одабрати водичем праведност, а темељем истину, као прве човечје дужности — када знадемо колико је управо он грешио против ових главних врлина. На завршетку листа, кићеним се речима сећа далеке домовине и свога рода, па изражава наду. да ће се скоро повратити у миран и угодан живот... (112)

„Знатни дугови, ради којих је имао одговарати и пред судом, а можда такођер и други непознати нам разлози, присилише гада.,. остави Париз. Ако му смемо веровати, намеравао је тада вратити се у домовину и пробавити неко време у миру код свога рода. Судбина противна његовим жељама — како сам вели — одлучи другачије. Под конац године био је у Милану, где је издао под кривом назнаком... други свезак својих саставака... Велики део идуће године проведе у Италији. У Риму се заплео у неку скандалозну аферу са Језујитима, што је тада — по његову наводу — проузрочило много бруке,.. (114)

„У тишини очева дома... дозрела је у њега мисао, да под звучним кнежевским именом, као потомак славних јунака... пропутује Европом. Испрва се држао грофовског наслова, наводећи да му припада по оцу, и по повласти што ју подели млетачка република (племену његове мајке); да жене од те лозе, а удате за којег млетачког племића, могу уписати имена својих синова у „златну књигу. Не знамо како је ово протезао на себе, ну свокако је истина, да су се његови сматрали племићима, и да су се неки истог имена служили придевком „кнеза, а да нам није познато порекло тога наслова... Неупуштајући се у потања родословна истраживања, свакако је изван сваке сумње, да његово грофовство и кнежевство (нити неспомињући засад друге генеалошке производе његовг бујне фантазије), бијаше далеко изван оквира јамачно врло чедна племства или старешинства његове породице... С временом је почео износити мњења разних генеалога, која је свакако он сам измишљао... (117)

„Речи поштење и крепост вазда су му на устима, и дивни тај пустолов, који запада сваки час у највеће опачине, непрестано устаје у својим списима против људских заблуда и слабоћа. Уз то не пропушта јављати свету и о племенитости и високоме уму своме и свога рода, Као класичан пример нека послужи ова његова изрека, што ју уврсти на уста неког Дубровчанина у једно своје издање; „Гроф... син кнеза. .., бива код нас, као и по целој Далмацији, поштован као муж врло угледан и као МоШае свога народа, а оца свога спомиње као „узор поштења, праведности, и мудрости, као „саветника поглавара покрајине'.,. (118)

„Женски свет вазда га је врло волео, колико ради отмена и галантна понашања, толико и ради часовита каткада извесна му нехаја спрам лепог спола, што је гдекоје неискусно женско срце доводило у опасност... Много су хвалили његово окретно друштвено понашање и духовите му разговоре, Једнима је говорио о глазбеној уметности и о глумишту, са другима расправљаше дубокоумно о песништву и литератури. Чинило се, да све гране људског знања и умења беху предметом

199