Nova Evropa

Ето влади прилике да покаже своје државничке и дипломатске способности. Ми ћемо јој први честитати ако се из овог блата, у које су је увалили њени властити дефетисти, извуче здрава и читава. Али се овде, нажалост, не ради само о влади Г. Пашића — оној од некада и овој од сада —-, него је много већа и важнија ствар у питању, па ће требати опет двеста паметних да поправе и спасу оно што су два лудака покварила и упропастила. А после ће нас опет у дефетисте, Ћ.

„Графови и кнежеви од пустијех поља“,

[

и. · · бијаше младићем необично бистра духа и лака схватања, а на свеучилишту се увелике окористи знањем. Марљивим уз то читањем и проучавањем старокласичких, као и новијих, песничких и филозофичких дела, увелике се образова и углади. Истицао се напокон врло симпатичном вањштином, окретним понашањем, као и ретким говорничким даром, што му је све касније имало олакотити онај безброј дрских, а донекле и женијалних, његових пустоловина. За раније године његова живота врло су мутним врелом властити му искази. У разним европским земљама, где се за свог века помолио, умео је он вазда своју особу приказати у неком тајанственом светлу, и заоденути плаштем невина, од моћна и окрутна непријатеља прогоњена, човека. , • (108)

„Вазда спреман да се што више окористи лаковерношћу својих ближњих, и да свој живот на туђ трошак што удобније уреди, настављао је своја путовања, не увек једнаким правцем... У Лијону, знао је у толикој мери стећи поверење тамошње угледне твртке С. « С!е, којима се представи као гроф... те му они у доста кратку року издадоше на вересију у новцима и драгуљима око 30.000 форинти... А кад се открило, да су менице, као и друге новчане дознаке, што их у покриће тражбине издаде... напросто кривотворене и без сваке вредности, дрска варалица бејаше већ у Хагу, где у задњи час вешто избегну уапшењу.., (110/111)

„У Паризу, приказује се искључиво под својим правим именом с придевком дакако ,сопје, и с додатком неког неодређеног наслова академика, — креће се у одабраним круговима писаца и песника, те издаје књижевне радње, које сачињавају светлу тачку у беспокојном а злосрећном његову животу, пак су уједно лепим сведочанством неоспорних му умних способности... (111) Он би желео, а и настојаће, да створи у својим књижевним радњама толико замамљиву слику човечанства, да би се и сам могао осећати срећним, што му припада..Једнаким нас осећајима напуња његово писмо, прожето лепим и одабраним мислима, што га управља своме оцу... У том саставку имаде красних савета и много зрнце моралне поуке. Ипак нас се пречудно

198