Nova Evropa

месецу ослобођења Израјиљева из мисирског ропства, отвара Јеврејски Универзитет лорд Балфур (Еат! ог ВаПоигт), велики умник и државник, канцелар Кембриджског Универзитета, отац Декларације од 2. новембра 1917, која је жидовскоме народу донела навештај претходника цивилизације, да ће му помоћи при оснивању народне домаје. Први су институти отворени на Скопусову Брду, врх Маслинове Горе, Отуда обухвата око ову целу малу земљу, толико оплакивану и жељковану од једног разасутог народа: од Јордана на истоку па до мора на западу, од Либанона на северу до Бершебе најугу. Запуштена и опустошена, вековима исисавана од Арапа без труни љувави, сад се у њој нижу зелене оазе што их је отворила љубав јача од смрти младих синова древнога. народа, —- студенти, трговци, чиновници и градујирани академичари дојуче у Европи, сад сељаци у Палестини.

Оазе тек у пешчаној и каменој пустињи, али жива сведочанства неугаслих прастарих идеала; оаза духа тек и универзитет, али које ли обећање за ново буђење генија народа...

Легенда прича: кад је Тит Веспазијан са „Наг Насобт“ (Маслинова. Брда) јуришао на Јерусалим, и кад се видело да Град Мира не може да се одбрани, онда је жидовски научник Јоханаан беу Закај наредио својим ученицима да га у лесу изнесу из града. И тад је он основао академију у градићу Јабнеу: жидовска је држава покопана под развалинама Града Божјега; али је дух народа изнесен жив и тријумфовао је над победником римским,

Отад су дух и душа жидовскога народа били његова. отаџбина, Ни крв ни огањ аутодафеа4 не могоше да га униште, —- могоше тек душевним творевинама расутога народа ударити биљег бола и раскиданости, али не могоше да раскину везе душевности, Историја жидовскога народа у расулу. историја је једне, иако мало чудне, културе, нигде и никад тај народ више није улазио као активан чинилац у политичку и ратничку историју света, А и у светској култури је, до друге половипе IK века, био готово само посредником (изузетак је само велики амстердамски брусач дијаманата, Барух Спиноза), Међу зидине гета затварао је, и чувао од мржње света, прастару, у прогонима кашто изобличену, мудрост и ћудоредност Оријента. То су биле невидљиве границе народне заједнице,

Кад је цијонистички покрет пошао да овој хипертрофији спиритуалности створи политичку, територијалну, и економску протутежу: јавним правом заштићену домају у Палестини, он није сметнуо с ума да је само дух очувао народну заједницу кроз две тисуће година, Ако је цијонистичка идеологија и увиђала да је живот жидовства болестан, и закржљао услед

377