Nova Evropa

Наставни је језик на Универзитету јеврејски. Руски Жидов Елиезер бен Јехуда, човек универзалне образованости, кроз четири деценије херојски савлађујући глад и невољу, скупљао је благо јеврејскога језика, и створио речник достојан једне целе академије наука. На томе основу изграђена је и модерна јеврејска научна терминологија, Народ који је науци дао Ајнштајна, Ерлиха, Херца, Бергсона, Фрајда, Васермана, Микелсона, и толике друге, неће бити у неприлици да да научнике за свој Универзитет. Поред чисте љубави за народни институт, постараће се, уосталом, и нетрпељивост реакцијонарних савремених европских универзитета (испред које бежи један Ајнштајн из Немачке, док потегиз сјам5из затвара универзитетске капије пред Жидовима), да буде доста и научника и студената у јеврејскоме Универзитету у Јерусалиму.

Сам Универзитет биће отворен свакоме. У првоме реду Арапима. Већ и сад се они пријављују као студенти, Јеврејски универзитет символ је духовног ослобађања жидовскога народа. Тај је народ, више ма од кога другога, болно осетио шта значи нетрпељивост, шовенство, реакција. Он ће зато у своју отаџбину и у свој културни центар да понесе са Запада све текозине ума, али ће се отрести свих порока у којима су огрезли данашњи народи континенталне Европе. Универзитет је дело мира и ћудоређа, Поред научног задатка, он има и велику политичку мисију; да пре свега приближи Арапе Жидовима. Арапи су опустошили земљу; но пусте су данас и пољане духа овога народа који је некад напредовао, и био, у заједници са Жидовима, учитељем и своје и јелинске мудрости за Европу. Жидови се враћају у земљу отаца да проводе освајање духом и тековинама савремене технике, пољопривредне и индустријске, Тиме се, већ сад, користе палестински Арапи. И не стоји, да они „продирање“ Жидова сусрећу са мржњом, како то приказују многе наше новине, црпући из мутних врела која су увек била на делу да омету Жидовима чежње кадгод је изгледало да ће и њима засјати парче сунца. Социјални морал што га доноси са собом у Палестину жидовски радник револтира арапског ефендију, јер је забринут да се не пробуди у арапскоме фелаху, данас још његову робу, неписменоме и неосвештеноме, класна свест. Тако су постали штрајкови које стварају у кафани ефендије, а којих у ствари и нема. Арапи су узели учешћа у свечаности отварања Јеврејског Универзитета на Скопусову Брду; а ректор арапског Универзитета у Каиру званично је присуствовао и уза њ председник општине Јерусалимске, Арапин. Арапи су, исто тако, поздрављали Балфура, Али, док У Палестини нема крвних злочинстава за годину дана колико у многим државама Европе у једној недељи, новине причају

379