Nova Evropa

разум, — и од тога доба постало је јасно, да тај лукави изум намерава уништити пензије и плате,“ Али све то није ништа у сравњењу са штампом, Онај Немац из Мајнца, који се присетио да између две даске отисне лист, начињен од крпа, био је очигледно исто онаког ниског порекла као и онај Феничанин из Сидона: „Тако је страшан утицај те пасмине, која не служи ни Богу ни краљу, а предаје се световним наукама,,,. Прости радник, јадник, кога нико не зна, прави у својој радионици неку смесу, а из те смесе хартију; други је узима па је мало нацифра црном бојом: и ето се свет преврће из темеља, — тресу се старе монархије, каноникати су у опасности!,,." Нажалост, не можемо се дуже задржати на томе писму, јер треба. да пређемо на „Прости говор Пола Луја, виноградара шавонијерског, пред члановима Општинског Одбора у Верецу, у округу Индре и Лоаре, а поводом прикупљања прилога које је предложио Његова Екселенција Господин Министар Унутрашњих Дела, ради откупа имања шамборског“. За овај сјајни памфлет, у коме немилосрдно шиба куртизанепридворице, одлежао је Курије два месеца у тамници Свете Пелагије, и платио је 200 франака глобе, У њему је потпуно свладао спољну форму памфлета; његово свагдашње начело: „реч de та ете е ђеаисоир 4 ат!“ дошло је ту до пуног изражаја. Ту је постављен канон, како треба да се пише па да буде „речима тесно а мислима удобно". „Прости говор Луја Пола“ био је гласан протест противу предлога Министра Унутрашњих Дела, да се новорођеному сину војводкиње од Берија, војводи од Бордоа, дакле наследнику франпуског престола, даде на дар старински посед династије, дворац Шамбор. „Прости говор“ виноградара шавонијерског почиње овим значајним речима (које износимо према преводу Г. Грола):

„Кад бисмо имали новаца с којима не бисмо знали шта ћемо, пошто бисмо исплатили све наше дугове, оправили наше путеве, помогли наше сиромахе, а пре свега (јер Бог је на првом месту) нашу цркву поплочали, препокрили, и окна на њој поставили, ако би нам остала која пара коју бисмо могли утрошити изван ове општине, ја мислим, пријатељи, да би требало допринети што, заједно са суседима, за оправку моста у Сент-Авартену. Скраћујући нам за читаву миљу превоз одавде за Тур, брзом продајом наше робе, он би повећао цену и принос земљи у целој нашој околини: на то би се, мислим, најбоље употребио наш сувишак, — ако га будемо имали, Али да треба купити шамборско имање за војводу од Бордоа, ја то не мислим; и не бих то хтео чинити све и кад бисмо имали откуда, будући да је ствар, по моме мишљењу, рђава за њега, за нас, и за Шамбор. Разумећете, надам се, зашто, ако ме до краја саслушате; празник је, те имамо времена за разговор. — Дванаест јутара ограђене земље, колико има шамборски парк, леп је дар некоме ко би их умео обрађивати. Ви и ја знамо људе

363