Nova Evropa

на гроб умрлога. Само што се слободоумни закони нису извршивали! па су нас најчешће убијали забадава, Сад једног кмета стаје седам-и-пб марјаша таксене хартије само да ухапси човека који ради, а ту још долази и суд! Изведу се закључци, па се донесе одлука, саобразна. ономе што саизволе кмет и начелник, Зар вам изгледа, Господине, да је то мало што смо добили за пет или шест стотина година2 Били смо људски сој који се морао гонити на ропско кулучење, којега се могло сећи и убијати, — сад нас само још могу затварати, Зар то није доста, реците 7 Стрпљења само, само полако, још пет или шест векова, па ћемо ми говорити с кметом ево овако као што ја сада говорим с Вама!,,. И тако у свему има напретка, За време Монтењово, некоме простаку, којега је господар хтео убити, пало је на ум да се брани; сви су били изненађени, а нарочито господар, који то није очекивао, па и Монтењ који то прича, Тај гејак наслутио је човекова права! Био је обешен, — тако је морало бити, јер не треба ићи испред свога века,,.., Под Лујем ХЈУ открило се, да је и сељак човек; или управо, то је откриће учињено давно пре тога у манастирима, од младих калуђерица, али се тада раширило, нако је с почетка изгледало као нека сањарија тих добрих сестрица, како нам то каже Га-Вијег: За девојке затворене у манастиру, вели он, ји сељак је човек!,,, Али ће дуго још прођи док се свет навикне, у већини наших покрајина, да види сељака одевена, где сеје и жање за себе; да види, да и један честит човек има нешто!,,, Таке новине страховито вређају поседнике, — мислим оне којима је, за сав труд да то постану, требало само родити

се 5

__ Најлепше је, од свих „Писама Цензору", бесумње, десето писмо, које говори о штампи, Готово је немогуће укратко испричати садржај тога писма, које врви најивним цинизмима. Оно почиње овако: „Штампа је извор свих зала на земљи. Штампана књига је повод убијства све од постанка света. Кајин је у рају читао новине, — о томе не може бити сумње; то су рекли министри, а министри не лажу, особито не чине то са трибине,..." „Обратите пажњу“ — говори он даље „на ширење порока, У првобитном стању, које је Жан Жак Русо са толико духа прославио, човек је давао од себе тек несувисле гласове, Тада је владати људима било право задовољство, Није било ни памфлета, ни новина, ни разних петиција, ни протеста против пореза! Срећан је то био век, али је нажалост био сувише кратак, Затим је свет почео да говори, — зашто му се то дозволило То је била фатална погрешка, Да се у самом почетку стало на пут тим преступним појавама, и да се првога који се је усудио да изговори ба, бе, би, бо, бу, бацило у самицу, свет би био засвагда спасен,,.. — Писмо, које је изумео неки Феничанин — то је био по свој прилици какав радник, човек без титуле и нискога порекла — донело је нове потешкоће, Прве набачене артикулисане речи биле су: слобода, закон, право, праведност,

362