Nova Evropa

знатно пала, али не ипак тако да би тај пад изгледао катастрофалан, Код ових последњих, вредност новца тако је дубоко пала, да је сваком било јасно да се повратак на злато не би могао спровести у релацији која би била повољнија од фактичног курса који је баш важио; тако у Аустрији, например, нико није ни помишљао нато да би се једна папирна круна, која је била пала на 1/14000 своје предратне вредности, могла икада попети на предратну златну вредност, Чим је та спознаја постала мишљењем свију слојева, валутна реформа била је лако проведива: требало је само утврдити, за колико је пао папирни новац, па на тој бази успоставити релацију са златом. Код држава код којих је пад валуте износио само неколико процената, као што је то био случај код Велике Британије, Швајцарске, Холандије, и Шведске, повратак на злато у релацији 1:1 већ је теже проведив: будући да су се и у овим државама цене и наднице приучиле биле на нову валуту, повратак на злато у релацији 1:! значио је једну тешку привредну кризу. У њима је експорт, услед поправка валуте, био отежан а имнпорт олакшан; а како процес прилагођавања цена и надница новом златном паритету не иде тако брзо и без пертурбација, то су све државе које су се повратиле на злато у релацији која није одговарала нивоу цена имале знатан број незапослених радника, те индустријску хиперпродукцију. Али се код ових држава поглавито радило о престижу, па се је радо поднела и та жртва. Специјално је Великој Британији, као некадашњем банкару света, било много стало да се поврати на златни паритет у релацији 1:1, јер се тако нада да ће Лондон, барем за Европу, поновно постати финансијским центром, те да ће све европске банке своје златне и девизне залихе држати на лондонском тржишту, (С обзиром нато терала је Велика Британија курс фунте све до паритета, премда се је тиме криза британске индустрије све више заоштравала. И док је читави свет рачунао да ће Велика Британија тек на јесен успоставити паритет, Влада је с помоћу гаранцијоног зајма, који је направила код американских нотних банака, и с помоћу дисконтне политике „Вапк ог Епшапа", већ сада постигла тај паритет, Но то завођење златне валуте најтеже је проведиво код држава код којих је вредност новца Пала за неколико стотина процената, као у Француској, Италији, Чешкословачкој, па и кол нас, Све ове валуте толико су пале, да је немогуће повратити их на злато у релацији 1:1; ас друге стране опет, мало су пале да би сви фактори увидели да је немогућ повратак на злато у предратној релацији,

Класичан пример за ово је Француска, Њен франак нотира тек 27%/0 предратне вредности, па би према томе, — ако ће да се поновно попне на предратни паритет — било потребно

507