Nova Evropa

слично како су учинили и при крштењу свога првог „органа“ („хтело га се окрстити „Борба, али да се не упадне у опште, дало му се име обеда, да се у њему означи, да се полази у знаку сигурне и коначне победе" ...) —, организатори и идеолози Орјуне проглашују хладно и мирно, да је „Орјуна само наставак предратне револуцијонарне омладине“ (види уводни чланак IH, Бартуловића у београдској „Политици“ на дан Конгреса Орјуне у Београду, 31. маја 1925), и у исти мах „Директориум Орјуна“ издаје „Историјат југословенског омладинског покрета“, који обухвата, наравно, цео покрет „Од Револуцијонарне Омладине до Орјуне", рад целокупне омладине од првих година. ХХ века, у којему раду Орјуни припада добра трећина (48 страница од 127)! У предговору овог „историјата“, Г. Н, Бартуловић тврди да се „Принципа, Чабриновића, Илића, Јенка, Ендлихера, Микачића, и других, сећа само Орјуна; зато њихов аманет, чисто = одлучно Југословенство, чува само Орјуна; зато њиховим путевима у прегалаштву, страдању, и неинтересованом раду у Југославији, крочи само Орјуна“ ...

На жалост и на несрећу Г. Бартуловића, и његове дружине у Директоријуму и по уредништвима Орјуне, та веза коју они, субјективно, тако снажно осећају, и коју се труде, без обзира на своју скромност и на пијетет према мртвима, да покажу и истакну, објективно се ничим не даје утврдити,; напротив, све говори противу ње.

Орјунаши су закаснили мало са својим родољубљем. Настала су нова времена; прилике у којима живи данас наш народ сасвим су различне од оних у којима је живела и радила предратна нацијоналистичка омладина; онај перијод народног живота завршен је и логички и стварном по времену, тако да нема више разлога ни смисла обнављати га и настављати, — настављати оно што је углавном она, предратна нацијоналистичка омладина, са толико успеха и жртава, свршила. Како о томе мисле још живи предратни нацијоналисте, и то они који су били понајактивнији међу њима, рећи ће Т. Бартуловићу Г. Васа Стајић; и ми не бисмо пожелели ништа боље до да и данашња омладина прими к срцу речи овога „највећег пријатеља омладине“, какогаин Г. Бартуловић назива (види стр. 27), А да суи најмлађи нараштаји данашње омладине схватили „дух времена“, види се лепо из резолуције седмог конгреса средњошколаца (одржаног пре неколико дана у Београду), која почиње речима; „Конгрес и нова

управа стоје на становишту социјалних покрета, који су у складу са потпуним државним и нацијоналним јединством..,.“ При свем том, ти средњошколци на своме Конгресу (међу којима данас главну реч воде Словенци,

ближи земљаци Ендлихера) не заборављају у својој резолуцији