Nova Evropa

ни на „своју поробљену браћу“ ,.. Њихови другови, у Феријалноме Савезу, раде свој корисни и позитивни ситни посао и без резолуција, путујући с једног краја домовине на други без барјака и фанфара (и без фанфарона!); а како они мисле о револуцијонарном нацијонализму у ослобођеној и уједињеној отапбини, рећи ће најбоље орјунашима, и њиховим идеолозима многогодишњи председник Феријалног Савеза, Г, Радоје Кнежевић, Непотребно је стога, држимо, да се овде јоши даље задржавамо на самој закаснелој идеологији Орјуне и њених вођа. Чудимо се само факторима који су данас на државној управи (маколико лоше мишљење имали о њима), да допуштају приватну организацију са десетинама хиљада четника. „који морају бити на све приправни“, поред редовне народне војске, тако да могу доћи у апсурдан положај, да организације Орјуне ставе, наравно кад им се прохте, „влади на располагање 10.000 људи за осигурање граница“ (види у књижици Н, Бартуловића стр. 97); а шта, ако „поводом нових партијских груписања, која задиру дубоко у будући развитак Југославије, Орјуна, као надстраначки политички покрет" (види „Видовдан од 12, јула, „комунике о ситуацији“ „Престоничке Секције Директорија Орјуна") изјави своје незадовољство са новом владом, па јој се евентуално прохте да својих 10.000 четника „стави на располагање“ противу владе7!,,. „Победа“ и „Видовдан“ дрекнуће, да их денунпирамо влади; ми, међутим, расправљамо чисто теоретски, и питамо свакога ко има и зрно логичне памети у глави: могу ли две војске истог народа у земљи да „осигуравају границе“ државе, а да једна не зависи од друге2 И питамо даље, и наше једномишљенике и орјунаше: шта ради данас наша војска, и шта јој је задатак —-; је ли она ту да чува јединство народа и државе, или није2 И шта ће онда, поред ње, друге оружане банде, четници и челници, у слободној нацијоналној држави !.,.

Али да се вратимо нашем ближем предмету, вези између предратне и поратне нацијоналистичке омладине, па да се — неулазећи дубље у побијање анахроничне, и по народ и државу опасне и погибељне, идеологије Орјуне — задржимо још мало само на спољним и личним моментима, и на техничкој и тактичкој страни једног и другог омладинског покрета, оног предратног и овог поратног, Међу њима, како " већ рекосмо, нема ни временског континујитета, нити непосредног додира по заједничким учесницима. Покрет Орјуне, као што смо видели, почео је у Сплиту (1921), сасвим локално, у кругу људи од којих ниједан није био истакнут омладинац пре Рата. Он није никао из неке елементарне потребе, да као вал новог живота запљусне омладину и напредне елементе целе Југославије, него се полако и мучно појавио, у