Nova Evropa

чланова, те шетња на конгресе и посвете барјака и прославе тодишњица, иза које се сваке крије по нов успех реорганизоване организације: ту је празник Државног Уједињења, ту Празник Жртве, ту значке, ту униформе, ту одличја, ту спомен-плоче! Понекад, за промену, понеки иступ ове или оне месне Орјуне противу какве забаве бивших аустријских официра, или противу какових цимера на немачком или маџарском језику. Све је у знаку „борбенога става“ и „Победе“, Једва на једном месту осетили су негде неки чланови „преку потребу да се чим пре поради на унутарњој консолидацији организације . , . То су увиделе, у току времена, све организације", Али ту је лек лак и брз: састанак који траје три дана, са пуно делегата, па нов статут, и нов финансијски план, Режија је одлична, види се да у њој узимају учешћа. професијонални драматурзи, Они цео покрет и акцију и воде као игру у театру; у толикој мери, и у толиком заносу, да ни сами не виде да глуме, па прештампавају чланке Б, Јевтића као да су писани њима у прилог, и пишу предговоре о предратним нацијоналистима мислећи да пишу O ceOm m O Орјуни,

Не, нема везе између предратне Револуцијонарне Омладине и Орјуне, — ако је то још требало доказивати, то доказује и књижица Н, Бартуловића. На страни 79, тамо где се каже да су се, после неуспелог покушаја да одрже конгрес предратне омладине у Загребу, „поједини вође омладине повукли, разочарани, у своје крајеве, и посветили се својим звањима", долази тачка, и свршава књига; а „Почеци Орјуне" ит, д. иде на други лист, и немају с оним пре тога никакве непосредне везе, — осим писца „Предговора" и „историјата“ Револуцијонарне Омладине и Орјуне, То је морао, више-мање отворено, рећи своме сараднику и благонаклони му „Српски Књижевни Гласник" (од 16, јуна): „Мако се у овом последњем (да Орјуна „представља логичан наставак предратног и ратног омладинског дела“) не морамо сви сложити са Г. Бартуловићем“; а нешто слично каже и приказивач „Југославенске Њиве“ (од 1. јула). — Ако би већ требало тражити сличности, она би се пре нашла између данашње Орјуне и оног нашег омладинског покрета од пре педесет година: и у оној је омладини превлађивало сентиментално расположење и ратоборно ( „кипуће") одушевљење, само наравно, много искреније и народскије него у данашњих ор-ју-наша ; и она омладина шездесетих и седамдесетих година волела је параде и говоре, и униформе („душанке"), иако много једноставније и јефтиније и укусније, Али, замислите Богдана Жерајића у орјунашкој помпезној одори, мрка и замишљена, као ово Др, Леонтић; и замислите Гаврила Принципа, или Данила Илића, да пишу о своме „херојизму“, о својој најближој околини, ио себи,