Nova Evropa

и да је чак био и кандидат те Странке на изборима за Скупштину, Где је ту дакле „континујитет“ са предратним нацијонализмом; и зар је неуспех на изборима довољан разлог да се напусти странка и начело, па пређе у орјунаше 2 Чисто да човек дође на грешну мисао, па да тражи везу једино између наших мултимилијунаша јужноамеричких, који још пливају у предратном југословенском нацијонализму, и њихова некадашњег информатора а сада брата-председника, који би да се користи овом конјунктуром, кад већ она прва (са земљорадницима) није успела! , ,. И тако ми сад гледамо Дра. Љубу Леонтића, „Председника Директорија Главнога Одбора Орјуна“, где се у пуној орјунашкој одори, намргођен —- или, можда, замишљен2 —, фотографира за потомство као „вођ југословенских нацијоналиста“ (поратних), на челу организоване и оружане војске, коју ставља држави на расположење, „за обрану граница“, у хиљадама и десетинама хиљада, као какав суверен; и у исти мах слушамо, где други један предратни нацијоналиста — један од оних који су из непосредније близине (испод вешала!) „доприносили јачању Солунског Фронта" — каже; „А ми, остациједне разбијене војске, гоњени од послератног, толико гласног патријотизма, остали смо да се поново каменимо", То каже Б, Јевтић (у београдској „Политици“ од 29, јуна); и помислите, „Победа“, главни орган тог „послератног, толико гласног патријотизма“, има — храбрости, да те речи, и цео чланак Б, Јевтића, пренесе мирно, и као даје о њој говор, у своје ступце!,,.,

И ето, то само било би доста да обележи провалију између предратне и поратне нацијоналистичке омладине, То је највећа, и непремостива, разлика међу њима: револуцијонарна нацијоналистичка омладина „није никад свој рад вешала на велико звоно у циљу партизанске рекламе, личних заслуга, ит, д, То је био један чисти, идеални рад, прегалаштво за идеју, тихо и поносно страдање, борба у авангарди, и зато је остало непознато, Ни Принципу, ни Чабриновићу, ни Ендлихеру, ни Јенку, ни њиховим друговима, није било до параде, већ до чина,“ (Бартуловић, „Предговор“.) Напротив, данашња омладина и њене вође ударају у таламбасе и у сва звона , при сваком свом покрету прста или пера, рекламирају свој покрет и себе лично на сваком кораку и на сваком месту; њихов рад је лов у мутноме, отимање о почасти, бучно и охоло хвалисање, борба са мирним грађанством и радништвом, — њима уопште није до чина већ до параде, Ко то још не верује, нека прочита и она три последња поглавља из књиге Г, Бартуловића, па ће видети да је „историјат југословенског омладинског покрета“ (после Рата, — Орјуне) опис једнога низа празних састанака и разговора, резолуција и спискова

85