Nova Evropa

VII

Ta smo kod najviše tačke do koje se dovinuo Gogolj, kao umetnik i kao prorok, Sve što je on ranije stvorio, može se shvatiti tek kao pripremanje ili objašnjenje ovoga momenta, Ono što je — u obliku »Besova«, »Mrtvih duša«, i »Revizora« — lebdelo pred njegovom ogolelom dušom, i od čega nije bila u stanju da ga odbrani Crkva, čiji »Nebeski Gospodar nema više vlasti nad njom« —, istupilo je napokon nasredu u čudovišnoj pojavi Vija, duboko simboličnoj i u isti mah unutrašnjerealnoj, ;

Gogolj je uvek stvarao potpuno svesno, gotovo »tendencijozno«, On je čak i sam tumačio skriveni smisao svojih dela publici, koja ih je u svojoj najivnosti shvatala kao »realističke satire«. Dosta je da se setimo objašnjenja što ба је dodao Gogolj svojoj komediji »Revizor«; tu Je prikazana čovečja duša, sa svim svojim odvrainim i smešnim porocima, kako je jednom uznemirena dolaskom tobožnjeg revizora {lažne savesti); a posle je opet zbunjena i uplašena glasom savesti prave i istinite, O svom metodu rada govorio je Gogolj, kako pronadje u sebi bilo kakvu smešnu ili odvratnu crtu, pa — hoteći da je istakne i žigoše — razvija je do nakazne pojave, Na taj se način om oslobadja od svojih »besova«, utelovljujući ih u groteskne i mrtve Higure, koje se nama samo pričinjavaju živima, Jedini je i pravi njegov naslednik u tome Dostojevski, koji je, uostalom, nastojao da dovrši poemu o »mrtvim dušama«, kad ju nije uspeo dovršiti sam Gogolj, Njegovi »Besovi« nisu ništa drugo do nov, neočekivan, deo »Mrtvih Duša«, Gogolj se роbojao da kaže sve do kraja, i spalio je svoje »Besove«, Uznemiren demonima i probudjenim mrtvacima, on je sanjao O svetlom svršetku svoje poeme, o apoteozi pravoga, zaista Živoga čoveka, O tom će kasnije sanjati i Dostojevski, pa ni on neće u tome uspetil,.,.,

Ceo život, što ga prikazuje Gogolj u svojim delima, život je tamnog i željeznog carstva, gde kraljuje željezni Vij, Zakon ovoga carstva: smrt i treperavo prividjenje пјепа lika, »starost, koja je sva od željeza«, U tom mračnom svetu nemoćni su i Crkva i Hristos, jer se zlobna i tamna sila ne boji više ni jednoga ni drugoga; čak + sveta slova Jevandjelja izgledaju tamo kao da su nalivena krvlju, I ta »magičnost« Gogolja, njegova moć proniknuća u majdublje i najmračnije ponore duše, odakle je on izazivao one strašne nemani, — Završuje ве, kao venčanje, stvaranjem jednoga lika koji će zanavek služiti simvolom zemaljskog, materijalnog načela, pravoga vladara Tmine, On se pojavljuje, opkoljen potčinjenim besima, na poziv

, ,

svoje učenice, Ona, Veštica-kultura, čije se poreklo simvolički vezuje za zmiju, »aktivno demonsko načelo prirode«, i za

i

157