Nova Evropa

Из књиге: „Законик талијанског

живота“, („Codice della vita italiana“,) Да Данте није волео Италију, — ко би то

могао да рекне7 А и он је био присиљен, као макоји други који ју је икада жарко волео, или који ће је волети, да је шиба до крви, и да јој прстом указује на сву њену голотињу, тако да осети срамоту.

1, Талијански се грађани деле у две категорије: на префриганце (итб1) и бедаке ([е551), 6, Онај који нешто зна, бедак је, Онај који успева и без тога да што зна, тај је префриган. | 9, Дужност, то је она реч која се употребљује у свечаним говорима префриганаца, када хоће да их бедаци следе, 10.

Италија напредује, благодарећи бедацима. Они раде, плаћају, умиру, А они који тобоже унапређују Италију, то су префриганци, који не раде ништа, троше, и забављају се.

19.

У Италији ништа не може да се постигне законитим путем, чак ни законите ствари, И до ових се долази незаконитим путем: услугом, препоруком, пресијом, митом, ит, Д.

Само Санапео.

20. Италија није ни демократска ни аристократска, — она је анархична., 21. Све зло долази Италији од анархије. Али и све добро. 32.

Трг (пијаца, „рјагта“) је права талијанска влада: он одлучује о рату, он присиљава да престане штрајк трамвајских радника, Од много година већ, и чиновници, и произвођачи, и радници, а сад већ и војници, знају, да се никаква влада не може одржати „ако не сиђе на пијацу“. Можда смо зато наследници Римљана, који су о свим јавним питањима одлучивали на Форуму.

270