Nova Evropa

suncem, mladom krvlju, i po kojim parom elegantnih nožica užurbanih prolaznica; (»Piedini che guizzate impertinenti,.«)

On, gorki satiričar, odvažni karikaturist svoga vremena, u prvom je redu bio karikaturist samoga sebe, svojih zatomljenih osećaja, svog zadocnelog, pritajenog, ali u krvi kružećeg romanticizma, Javljajući se na izmaku romantičnog doba u Italiji, Hterarno kršten u znaku »svoga Trojstva« {Bajron, Hajne, DeМиге), peva on isprva i sam dirljive strolice što potsećaju na »Buch der Lieder«; ali se ni kasnije nikad nije posve oteo snažnim uticajima svojih literarnih simpatija, uza svu živu želju i upinjanje da se alirmiše pravim apostatom, U njemu romantičar nikad nije umro: iz najintimnije dubine njegove duše, pod” često surovim verističkim stihovima, izbija romantika na У: delo, bar u jednoj jedinoj reči, u jednom dalekom sazvuku, 1 kada grdi patrijotske pesnike i idealiste — opravdavajući u krasnoj prozi (»Prologo«) svoj verizam — ne obara se u stvari na njihove ideale, nego više na dosadno pevanje i prepevanje o melodramatskoj »velikoj i jedinoj Italiji«, likvidiranome idealu 60-ih godina u vreme dovršenog ujedinjenja, u već formiranoj novoj državi, kada su socijalna budjenja u narodu počela da osvetljuju nove puteve, da traže neophodno sredjivanje unutarnjih odnosa u saglasnosti sa novim duhovnim strujanjima na Zapadu, »Nema verista ni idealista: ima pisaca koji pišu dobro, i pisaca koji pišu loše, — to Je sve«,

Njegov stih teče, muzikalan i bistar, kao brzi potok; no budući da takav beše imperativ vremena, koje je dizalo »kuku + тонКи« na romantiku, dok još blistaju strele Kardučijeve i grmi njegova himna Sotoni, usprkos papizmu kao inkarnaciji reakcije —, ta brzica prelazi svoje pravo korito i preliva se poljem satire, rujući i odnoseći šarene sadove ili starskih laži, cveće farizejštine i duhovne inercije, Tako Steketi postaje bumtovnik, satiričar, verista, da ne bi postao nesavremen, — on koji je u duši romantičar, u srcu trubadur, — 1 to ga stoji velike i teške borbe, koje se nikad u sebi ne rešava, U njemu nastaje bolan prelom, i on reagira — na Život, na ljude oko sebe, na sebe sama, On počinje osećati potrebu da se naruga, da ne bi sam bio izrugan u veku kada je (baš kao i danas) biti čestit značilo otprilike što i biti budala ,,.,

Voleo je žene poput Hajnea, sa svima njihovim vrlinama i manama, rušao se pritom ljudskim glupostima, otkrivajući smešne i nedostojne utvare u životnim iluzijama i idealizovanim ženama, te uvodeći u hram poezije »Evinu kćer onakovu kakvu je stvorila majka priroda«, sa svim skriyenim slabostima, na sablazan i zaprepašćenje levita, »Upiremo prstom slobodno, ako hoćete i bezočno, na zlo koje vidimo, a koje je i vama

275