Nova Evropa

Књиге и листови, „Итал-Југ".

(„Ваззебпа Есопописо-сототегсјаје Најо-Јибозјауа".)

Г. Др. Антоније Филипић, трговински аташе при југословенском конзулату у Милану, и лектор нашега језика на трговинској високој школи „Воссош“ у Милану, с удивљења вриједном енергијом настоји да привредним односима између наших двију сусједних земаља утре нове путеве, Прво је сарађивао на многим нашим и талијанским листовима, док се прије двије године није одлучио да сам покрене мјесечник, под горњим именом, који има за задаћу да нашу јавност информише о талијанским а талијанску јавност о нашим привредним приликама. Чланци који приказују талијанске прилике, а који су намијењени нашој публици, писани су нашим језиком; а чланци који служе за обавјештење талијанске јавности штампају се на талијанском језику. Према томе, ова ревија има двоструку сврху: да наш привредни свијет упозна са привредном Италијом, и привредни свијет у Италији са привредом Југославије.

Доста је прегледати прве бројеве ове ревије, па да се уоче тешкоће које овакову потхвату стоје на путу. За прво вријеме, талијанска тискара није имала ни наших слова, па су чланци на нашем језику мало чудно изгледали, Али су досад и те тешкоће уклоњене, па се часопису ни са техничке стране нема што приговорити.

(Ова ревија, осим знатног статистичког материјала који је веома прегледно приказан, обилује привредним чланцима било о нашим било о талијанским приликама, па ће сваки. когод се интересује за наше узајамне привредне прилике с Италијом наћи у њој богат извор изврсног штива. Може се чак рећи мирне душе, да у дијелу који се штампа на талијанском језику, те који би према томе имао послужити за информацију Италије о нашим приликама, има и такове грађе какове се не налази ни у нашим новинама у домовини, а које имају за задаћу да нас саме информишу о нашим привредним приликама,

Издавачи ревија какова је ова, а које излазе у иноземству, упадају обично у погрешку да, поставивши себи за циљ зближавање своје домовине са земљом у којој живе и раде, претјерују заговарајући потребу зближавања, те бранећи и оно што се иначе не да бранити. Овакав приговор извјесне сервилности према земљи у којој су ни у којем се случају не може примијенити на ревију !, Филипића, сви су чланци у њој писани са таковом објективношћу, да би их слободно могао потписати и сваки наш независан привредни

279