Nova Evropa

писац. За двије посљедње године, напримјер, специјално поводом закључења трговинског уговора између нас и Италије, као и поводом преговора о разним економским питањима. која су у вези с уговорима у Рапалу, Санта Маргерити, Фиренци, и т. д., писано је много и у нашој и у талијанској штампи, са разних, често и сасвим супротних, становишта, Кроз све то вријеме у ревији |. Филипића није изашао ниједан чланак, чак ниједна биљешка, који би били на штету наших интереса. Кад се има у виду, у којој земљи ова ревија излази, а поготово с обзиром на прилике које данас тамо владају, велико је признање што се може утврдити, да је „Итал-Југ“ подједнако бранио и наше и талијанске привредне интересе, с пуном искреношћу тражећи само оно што идеу корист и једних и других, Ми можемо само пожељети нашим обима земљама, да Г, Филипић настави успјешно свој кори-

сни посао, | От, И, Белин.

Beleške, Gjovani Papini.

Ceo Papini kreće se i dolazi do majsnažnijeg izražaja u svojim knjigama: »Skončani čovek« i »Povest Hrista«, Prva je knjiga svedočanstvo jednog neodredjenog, raskidanog, i razlivenog dvadesetpetgodišnjeg lutanja po vodama negativnih filozofija, u borbama protiv lažnih uverenja, krivih i zamračenih predrasuda, do konačnog izdisanja jednog zakasnelog romantika; druga je objavljenje novoga, drugog, života, preporodjenje iz negacije, prelazak iz stalnog »ne« u stalno »da«, Oko ta dva pola kreće se ceo duhovni profil ovog najačeg savremenog falijanskog pisca, Tu je i filozof i lirik i polemičar Papini, — onaj »enfant terrible« iz vremena »Čupanja«, »Svedočanstava« i »24 mozga«, groteskni lirik »Reči i krvi«, »Tragičnog dnevnika«, »Slepog kormilara«, rasipni sin »Sutona filozofa«, »Druge polovine«, i »Pragmafizma«, satanist »Uspoтепа па Воба« i beznadnik »Života od Nikoga«.

Rodio se u Firenci 1881; nije svršio nikakve škole osim normalke. Učio se ponajviše sam, po biblijotekama, Pokrenuo je reviju »Leonardo« (1903), glasilo »talianskog kihotizma«, kojom započinje svoju strastvenu borbu protiv Kroča {Benedetto Croce), koji će za ceo niz godina ostati njegov najteži neprijatelj. Godine 1911, s Amendolom, pokreće filozofsku reviju »Anima«; zatim prelazi u Precolinijevu »La Voce«, koju 1913 napušta, pa osniva, skupa s Ardengom Soličijem, »Lačerbu« (»Lacerba«), poznatu reviju talijanskog futurizma, Osetivši ubrzo svu prazninu futurističkih aspiracija, ostavlja

280