Nova Evropa

кроз све те странице избија исти грчевити поклич; кула... Услед превелике способности да све јасно и пластички искаже и прикаже, Тилтера још увек не разумеју довољно, његово место још увек није тачно одређено, иако је Маријо Мисироли врло јасно рекао, „да ова бесна критика објављује нову филозофију, мисао сутрашњице, за коју сви бесвесно радимо, у очекивању некога који ће да изговори магичну реч објављења.,." Тилгер се родио 1885 у Ресини (Напуљ); данас живи у Риму, као литерарни и позоришни критичар опозицијоналног листа „Мондо“. У задње време издао је успелу полемичку књижицу против филозофа Ђентила, под насловом „Lo Spaccio де! ВезНопе Глопјапје" — књига за филозофе и за не-филозофе (у издању Пијера Гобетија, у Турину). 5. P,

Gjuzepe Precolini (Prezzolini),

Ima Фуа Precolinija: jedan predratni, drugi posleratni, Prvi je Hlozof i kritičar, a drugi publicist i izdavač,

Precolini se rodio 1882, u Perugji; od 1903 sudeluje, kao jedan od istaknutijih, u duhovnome životu Firence, i cele mlade Italije, 1908 započeo je s objavljivanjem »L a V o c e«, koja izlazi sve do 1916, i postaje jedna od najvećih revija što ih je za poslednjih dvadesetipet godina imala Italija, Kroz dugi niz godina nalazila su se tu na okupu sva prva imena Italije, Precolini je, svojom snagom duhovnog pokretača, umeo da predstavi najširim slojevima čitalaca nove duhovne sile Italije, medju kojima su bili: Amendola, Papini, Salvemini, Kroče, Gjenfile, Musolini, Sofliči, Palaceski, Borgjeze, Čeki, i toliki drugi,

Ovaj drugi, posleratni, Precolini, koji stoji izmedju Kroča i Gjentila po svojoj filozofiji, te koji za intelektualce u politici traži jedno ekskluzivno gledanje postrani od političke gomile, kaže za sebe, da je »ponosan što je dobar knjižar«, danas kada u njegovoj zemlji intelektualac »pretenduje da je parazit«, Nije više polemičan, kao negda u »Giuliano il Solista«; on je sad miran pisac »pažljivog i srdačnog ispitivanja«, koji piše »Zakonik talijanskog života« (koji bi mogao, uostalom, da bude i zakonik cele Evrope), pedagoške paradokse, te predlaže »Kongregaciju Apota«, u kojoj izgovara ove značajne reči: »Momenat koji proživljujemo tako je lakoveran, lanatičan, i pristrasan, da jedan znak kritike, elemenat misli, nikle iz sveta koji gleda izvan interesa, ne može a da ne učini dobra«..

Od mnogobrojnih njegovih publikacıija spominjemo samo sledeće: »Duhovni krojač«, »Benedeto Kroče«, »Studije i kaprise o nemačkim misticima«, »Crveni katolicizam«, »Govor o Gi, Papiniju«, »22 čoveka i 3 grada«, »Prijatelji«, »Ceo Rat«, i dve značajne knjige: » falijanska kultura« i »Dalmacija« (na-

283