Nova Evropa

није беспредметан за циљеве које себи постављају поштењаци у животу и у мисли. Не ради се само о покушају, него о једном покушају. А после је потребно видети, како се иде — и колико,

Било би пре свега наша дужност да прегледамо целокупни живот талијанског духа, па да истражимо да ли сео правој и властитој традицији може да говори; а у случају да одговор испадне позитиван, имало би да се одреди шта би донекле била наша традиција. То би био велик рад, који би се морао веома озбиљно схватити; али верујемо чврсто да би успео, као тврдо искушавање домовинске љубави, =— која се не састоји само у пушкарању у Африци, или у извешавању застава по прозорима и кокарада на прсима.

(Превео, с талијанског рукописа, 5. Радица.) Ђовани Џапини,

Ме и Мек,

XIX vek, pravi vek povesti, ne onaj astronomskog kalendara; najsrećniji od vekova, ne onaj što ga glupaci — prema vlastitoj slici i prilici — delinišu borniranim —, počinje od Vaterloa a završuje na Marni, Radja se i umire na bojnome polju, On predstavlja nerazdvojno jedinstvo trojstvene obnove: koncentraciju autoriteta, iz teritorijalno i juridički raskomadanog XVIII veka u jedan ograničen broj velikih monarhijskih država; nasledno parlamenfarizovanje 1 ЧетоктаНхоуапје Нћ država; idolatriju Vatre, koja se nakon toliko vekova pojavljuje u krilu mnacijonalizma, rušeći jednovremeno humanizam i hrišćanstvo,

Francuska Revolucija, iako je objavila rat kraljevima, služala je ipak monarhiju, ništeći oko sebe, jedno po jedno, sva malena surevnjiva kraljevstva koja su je okružavala, i takoreći davila, sve do konca XVIII veka: privilegije i prava stečena od Crkve, od aristokracije, pokrajina, gradova, korporacija, i od velikih političkih i administrativnih fela, Pad Napoleona preživelo je tek malo dinastija, ali su ove delile medjusobom celu Evropu, koja je pretvorena u malen broj velikih i srednjih država; a u svakoj od tih država, dvor je vladao nad svim vlastima, kao što gotska katedrala, medju stotinu šiljatih vrhova, dominira kućicama koje je okružuju, Crkve svih konfesija, aristokracija i birokracija, — svi su sada očekivali pred stepenima prestolja na zapoved, ponizni i poslušni, kao robovi, Podanici, ne više štićeni onim privilesijama i imunitetom Коjima su, u vekovima pred Revolucijom, bili tako očigledno postavljeni izmedju odvefnika i kontribuanata, mogli su i oni sad da budu posečeni ili izudarani na život i smrt, Nepromi-

260