Nova Evropa

рнив. БИБЛИОТЕКА

ova

Knjiga XIL Broj 12. 12. oktobra, 1925

Југословенски револуцијонарни покрет.

(Ово је Ш глава из још нештампане књиге Дра. Ситона-Ватсона „Сарајево, студија о узроцима Светскога Рата", која ће још у току ове године угледати света на нашем језику, у издању „Нове Европе", Ову главу написао је Др. Ситон-Ватсон накнадно, после свога летошњег пута по Југославији, којом је приликом прикупио нову грађу, те допунио њоме своје иначе готово дело.)

Аустро-србијански сукоб и сувише је често сматран као дипломатска борба између влада у Бечу, Пешти, и Београду; и поименце је Босанско Питање приказивано као проблем међународнога права или европске политичке равнотеже, који се има решавати више у смислу интереса Великих Сила него према жељама урођеника и домаћег становништва, А ипак су једине одлучујуће чињенице, које стоје у непосредној вези са трагедијом из године 1914 и као узрок и као последица, прво; да су за оне две десетине година пред Берлинским Конгресом наде целокупне српске расе биле усредсређене на Босну и Херцеговину, те да су Србија и Црна Гора, након узалудне борбе да их ослободе, сматрале окупацију од стране АустроУгарске простим разбојништвом, одбивши да је признаду коначним решењем питања; и друго, да се је огромна већина народа у Босни и Херцеговини борила одлучно за уједињење са обема независним српским кнежевинама, одупирући се туђинској окупацији оружаном руком, и да је — покорена силом — та већина остала бунтовна и непокорна, Да је АустроУгарска чинила много да подигне материјално благостање у земљи, и да заведе ред у обе поседнуте покрајине, о томе не може бити сумње; али ничим од свега тога није могла да освоји срца својих нових поданика, и они који су, од почетка овога века, славили аустријске напоре и успехе на пољу колонизације, ти су или сами били вучени за нос или су мислили | да вуку друге,

Колико је дубоко усађена била љубав и чежња за Босном у сваком српском срцу, било је одавна познато свима који су имали уши да чују, а нигде можда није јасније и опширније о томе говорено него у поверљивим извештајима што их је

349