Nova Evropa

него права робија, Онда сам дошао у сукоб сам са собом, са својом душом, и све се десило тако ужасно да горе не може да буде. Ритих (Министар Пољопривреде и Исхране, обичан, али поштен и доста паметан бирократ) ми једном приликом рече : „Судбина Вам гледа у очи, будите на опрезу!" ,., Причајући о потпори из рептилног фонда неких од политичара екстремне деснице (међу њима и злогласног курског посланика у Државној Думи Маркова Другог, који сада и у емитрапији покушава да настави свој рад), Протопопов каже и ово: „Треба да кажем, да тек сада видим како сам мало био обавештен о пословима свога ресора. Али то је и разумљиво, јер ја нисам ни био у стању да њима управљам. А онда, све оне

авантуре! ,.. Није било дана, да се не деси некакав скандал, некаква чудна ствар, као например интерпелација племства о Вартбургу“ ,.. Неурачунљиви Протопопов имао је у Шток-

холму један компромитујући и неумесан разговор са немачким дипломатским агентом Вартбургом, и онда се чудио да се руско друштво узрујало, нарочито када је он након тога разговора добио још високо признање, Све што је Протопопов „предузимао", то је било увек „тек онако", јер у ствари „ништа нисам могао да урадим“ ,., „Било је тако тужно" ,.. Он је узео био себи за помоћника — потајно — злогласног генерала Курлова, па је објашњавао овај свој поступак („глупост“, „колосалну погрешку“) на следећи невероватан начин: „Десило се овако .,. Али ја Вам кажем; још прекјучер прочитао сам, да ни мало, ситно срце не треба никад одмах шибати и убијати, јер оно постаје онда збиља опако, у њему се рађају рђава осећања“ ,.. „Да ли сте знали" — запита Протопопова народни посланик Родичев, — „ко у ствари беше Штирмер 2" — „Не, врло слабо сам то знао — „Када сте улазили у Владу с помоћу Штирмера, да ли сте се обавестили, какав је његов програм 2" — „Не. о томе се нисам обавестио,“ — „Али, новинарима који су Вас тада интервјуисали Ви сте рекли, да се слажете са његовим програмом 2“ — „Ја сам тиме учинио огромну глупост.“ И тај кобан и страшан човек, који је био, према. речима Царгвим, његов „лични избор“, добио је на своме указу о именовању од Цара ову сведоџбу: „У добар час!",,,

исто доба имао је Цар и ваљане министре, само што се они нису могли дуго да одрже, нити је њихове савете Цар слушао, Такав један министар био је, например, бирани члан Државног

Савета Наумов, чије исказе такођер налазимо међу овим документима, Наумов није крио од Цара истине, а још јасније је испричао све што се десило и што је знао пред Комисијом. Све црњу за црњом слике добијамо читајући овај исказ, Пред својом демисијом, Наумов рече Цару: „Величанство, дозволите да Вам пред одласком из Владе кажем оно што ми је дужност да

379