Nova Evropa

волуцијонарцима, међу осталима и са Троцким, који је чак написао и предговор једном избору његових чланака на фран пуском језику. (Ова је књижица штампана и на хрватском, у Бечу 1922, под насловом „Сарајевски Атентат“, у издању „Библијотеке Светлост“ — „ćdition Slave" —, ca предговором од „Л. Т.“. Али се Троцки не слаже са назорима Гаћиновића који су му сувише искључиво нацијоналистички.) Од неких од њих научио је како се праве бомбе, па је почео да кује завере, Јануара 1913 позвао је неке младе Босанце — међу њима и два муслимана, Мехмедбашића и Мустафу Голубића — на састанак у Тулузу, и ту их је снабдео оружјем и отровом, у циљу да покушају атентат на живот генерала Поћорека, намесника Босне и Херцеговине, па да онда изврше самоубијство пре него што би били сами ухваћени. Али је младе заверенике издала била храброст: у страху од претреса на царинарници при преласку аустријске границе, они бацише оружје кроз прозор жељезничких кола, и од завере не би ништа. Ово су ми усмено причали неки Гаћиновићеви интимни пријатељи, који сад живе у Сарајеву.

При свем том, и ови млади људи, и други њихови савременици и саплеменици, нису престајали сањати о терористичкој акцији, и остали су у сталној преписци са Гаћиновићем, Али док већи део полу-тајних друштава, која су они образовали, никако нису ишла даље од теорије о револуцији, организоване су, поглавито његовом иницијативом, тајне терористичке дружине, такозвани „кружоци“,у више босанских градова, и поименце у Сарајеву, где је његов пријатељ Данило Илић, један млад учитељ, који је такођер четовао као комита у Македонији, био везом међу многима који су иначе били потпуно непознати једни другима, .

До које је мере поштовање власти било поколебано међу омладином у Босни, показује врло јасно читав низ поверљивих аката, састављених непосредно пред катастрофом и после ње, од високих званичника Заједничког Министарства Финансија у Бечу (која ми је један од њих, после Рата, љубазно ставио на увиђај). Ова документа осветљују понекад суревњивост, и оскудицу сарадње, међу Земаљском Владом („Гапдезгефјегипб") у Сарајеву и њеном тобожњом надлежном власти, Министарством Финансија у Бечу, чему се има приписати више него ичему другом успех завере противу Надвојводе,

згледа да је у току године 1913 основана у Сарајеву тајна организација под именом Српско-хрватска Нацијоналистичка Омладина, која није имала ни своје канцеларије ни својих статута, већ која је себи за узор узела била једно слично удружење у Београду названо „Народно јединство“, са којим је Гаћиновић раније имао везе. Њен је

, ,

циљ био да задобије нараштај који пристиже за идеју да збаци

357