Nova Evropa

Царинска заштита и наша привреда.

(О овој теми говорио је писац овог чланка, на Народном Универзитету у Загребу.)

„Слободна трговина“ — „заштитна царина“, то су пароле под којима се, у скоро свим државама свијета, водила трговинска политика све тамо од почетка 19. вијека. И док је, у теорији, идеја слободне трговине остала побједитељком, у пракси је политика заштитне царине отимала. све више маха, тако да данас немамо више ниједне државе која би се стриктно држала становишта слободне трговине.

Идеја слободне трговине, и што отуд слиједи, теоретски се доиста не даје лако с успјехом побијати, и немогуће је ишта позитивно противу ње навести. Јер, зар није природно и оправдано да сваки крај, свака држава, сваки дио свијета, интензивко продуцира оно за што постоје у њима најбољи предуслови, па да онда опскрбе и остали свијет потребним предметима и артиклима% Зар не би било апсурдно тражити, да сјеверне земље продуцирају, рецимо, вино и јужно воће, или да земље у којима нема ни жељеза ни угљена настоје нарочито око подизања тешке жељезне индустрије2 При потпуно слободној измјени добара, свака држава би у најскорије вријеме продуцирала углавном оне предмете које може јефтиније да производи него остале државе, а конкуренца, ничим неограничена конкуренца читавога свијета, спречавала би да се продуцирају и они артикли за које недостају предувјети, те чија би продукција била прескупа. Тако би се цијене саме регулисале, и толико спустиле да би човјечанство с истим издатком могло да подмирује знатно веће потребе него што је то данас случај. Државе које имају велике равнице и повољну климу, бавиле би се интензивно агрикултуром, па би вишком своје производње, пласирајући их у индустријске крајеве, подмиривале своје потребе у индустријским артиклима, док би крајеви богати рудама, јефтином електричном енергијом, и спремнијом радном снагом, концентрисали сву своју продуктивну снагу на индустријске артикле, те би извозом тих артикала у аграрне крајеве набављали потребне животне на-

мирнице. Тако теорија.

Али се већ овдје намеће питање; шта би било с оним државама које, по свом положају и по својој радној снази, немају предувјета ни за интензивну аграрну ни за интензивну индустријску продукцију 2 Код потпуно слободне трговине, аграрни продукти оваких држава не би могли одољ-вати конкуренцији држава са повољнијим положајем, док о индустријској продукцији не би могло бити ни спомена; а будући да свака држава, као и сваки појединац, има право на живот и развитак,

496