Nova Evropa

У државама које немају довољно расположива капитала, снажна царинска заштита има за посљедицу имиграцију странога капитала, будући да интернацијонални капитал настоји да се пласира у оним државама у којима има најбоље предувјете за користан пласман, Осим тога, индустрије оних држава којима је, услијед паринске заштите, онемогућено да експортирају у земљу која заводи јаку царину, отварају тамо посебне творнице да тако не би изгубиле утјецај на то тржиште, С помоћу паринске заштите, дакле, аграрна држава може за веома кратко вријеме да подигне бар један дио индустрије, а осим тога да унаприједи развитак капитализма, Од имиграције страног капитала има профита несамо онај који тај капитал импортира, Него и сви који с помоћу тог капитала долазе до веће дјелатности, И напокон, стран капитал који дјелује у једној привреди увијек показује тенденцу нацијонализације, како то видимо по читавоме свијету. Форсирање властите индустрије, ма и с помоћу безобзирне царинске политике, омогућује, даље, да се цио вишак радне снаге употријеби у властитој привреди, те према томе отпада потреба емиграције, која у већини случајева има за посљедицу да је добар дио емигрираних трајно изгубљен за своју земљу.

Прије Рата, од наших земаља, самосталну трговинску политику могла је да води једино Србија, дочим су крајеви који су били у склопу бивше Монархије морали да се прилагоде интересима других, јачих нација Аустро-Угарске, Краљевина Србија, аграрна земља „рат ехеПепсе", била је територијално премалена а да би могла водити индустријску политику већега стила; осим аграрне индустрије, налазимо у Србији прије Рата само поједина индустријска подузећа која су стајала у непосредној вези са снабдевањем војске. На другој страни, АустроУгарска водила је прије Рата политику заштитне царине, и то несамо за индустријске већ и за своје аграрне продукте. Према томе, индустрија на територији бивше Монархије уживала је јаку заштиту, и њој је стајало на расположењу конзумно подручје од преко 50 милијона становника. Али су крајеви који су касније дошли у склоп наше државе имали врло мало користи од те заштитне политике Монархије; дапаче, ова се добрим дијелом и водила ради тога да би се индустрији сјеверних крајева осигурао пласман у нашим крајевима, Јер бивша Монархија је, као што је познато, била једно царинско подручје, па је према томе индустрија из Чешке, Моравске, и Доње Аустрије, могла без конкуренције да буде пласирана у нашим крајевима; а како су ти сјеверни крајеви, у погледу индустријскога развитка, много одмакли од наших, јасно је да се под тим увјетима у нашим крајевима није ни могла развити већа индустријска дјелатност. У таквим приликама било је наравно немогуће и помислити на индустријски развитак наших кра-

499