Nova Evropa

јева у већем стилу. Осим неких специјалних индустрија (као например индустрија дрва), у нашим крајевима развијало се је само онолико индустријске дјелатноста колико је одговарало најпречим потребама у оквиру локалних могућности, Услијед тога, у недостатку властите индустрије, вишак радне снаге који је бивао све већи, ишао је ван граница нашега територија. У сјеверне индустријске крајеве Монархије нашему је народу био закрчен пут, па му није преостало друго до да се сели у Америку. За неколико деценија отишло је толико нашега свијета у прекоморске крајеве, да се данас од 600.000 до 700.000 хиљада наших људи налази само у обим АмериKama; on тих 600—700 хиљада људи, у најбољој радној снази, позвани фактори почели су да воде тек онда рачуна кад је дошао рат, те кад се видјело да се тиме губи неколико корпуса најбоље војске. Иначе је натн политички утјецај у бившој Монархији био тако незнатан, а наша економска самосталност тако илузорна, да нам није ни било могуће ишта веће урадити на пољу привреде нашега територија; изгледало је да, осим донекле у пољопривреди, нама уопће није суђено да се интензивније бавимо привредом, односно да се самосталн привредно развијемо.

Након ослобођења и уједињења, кад смо добили државу са 12 милијона народа, измијенила се ситуација из темеља, те се је почело говорити одмах и о самосталној привредној политици. У прво вријеме не може се дабогме ни у овој нашој самосталној држави радити о каквој систематској привредној политици. Чињени су само извјесни покушаји, и лутало се сад десно сад лијево; једино је позитивно учињено, да је србијанска царинска тарифа, са неким на брзу руку унесеним измјенама, проширена на читаву територију. Иначе се оперисало са забранама увоза и извоза, извозним царинама, и осталим палијативним средствима, по узору на друге државе; но будући да код нас у свему мора да буде нешто посебно, то смо ми у посљератној привредној политици у најкраћем размаку времена прелазили из највеће слободе промета до најтежих забрана, тако да о неком плану доиста није могло бити говора. То сад треба да буде друкче, док н-ва царинска тарифа — на којој се тако дуго радило, и на којој је толико министара мијењало и мијењало, те која је коначно ступила на снагу 16. јула ове године, и која баш сада од Народне Скупштине треба да добије своју дефинитивну редакцију — дадне нашој трговинској политици сталнију и одређенију оријентацију. И та наша нова царинска тарифа оснива се на принципу заштите домаће привреде. Има у њој, додуше, много ставака, и то веома високих, које имају чисто фискални карактер, и које са заштитом привреде немају ништа заједничко; али се из читавога

___ _ 500