Nova Evropa

царинска тарифа, сваки нов трговински уговор, све су јаче потенцовали ово настојање, успркос увјеравања приликом њи-= хова доношења да је заштитна царина само провизорна, и да ће се — чим се домаћа индустрија мало подигне — укинути, Поготово послије Рата, политика заштитне царине ухватила је тако дубоке корјене, да је повукла за собом чак и Велику Британију, класичну земљу слободне трговине. За вријеме Рата се нарочито видјело јасно и то, да се оне државе које имају јаку индустрију лакше снабдјевају потребним ратним материјалом него државе без властите индустрије, па је тако мотив народне одбране, који при ранијим расправама о слободној тр= говини и заштитној царини није долазио толико у обзир, сада превладао, и од тога доба многе државе управо форсирају развитак баш оних индустријских грана које се у случају рата дају интензивно искористити за потребе и сврхе народне одбране,

Отишло се још и даље. Поред царине на продукте индустрије, у посљедње вријеме јављају се у већој мјери и царине на продукте пољопривреде, будући да се за вријеме Рата. видјело и то, шта значи кад је пољопривреда у положају да исхрани читав државни териториј, Све царинске тарифе дакле, које су настале послије Рата, знатно су повисиле поједине царинске ставке, а трговински уговори касније склопљени у веома су малој мјери снизили неке од ових ставова, Може се према томе рећи, да још увијек постоји тенденца за проширењем заштитне царине, и да се за оне артикле који се даду продуцирати у властитој земљи одговарајуће царине заводе данас у свим државама; а сви артикли који се продуцирају у већим количинама, и чија продукција није компликована, данас се безувјетно заштићују.

Финансијски ефекат добро смишљене царинске политике био би у томе, да се поправи трговинска а тиме и платежна биланца једне државе, Услијед царинске заштите, иноземство не може више толико да импортира извјесне своје артикле, па се тиме смањује увоз, Царинска заштита поскупљује додуше робу унутар царинских граница саме државе, али само за онога који увози робу из иноземства, док домаћи продуцент има извјесну премију која му омогућује продукцију, или уколико је та могућност постојала и без царине — ставља га у положај да своје продукте може дати јефтиније, услијед конкуренције која ће да наступи, Не може се, међутим, рећи, да заштитна царина значи увијек поскупљивање фаворизованих артикала; поготово не стоји, да поскупљење тачно одговара висини царине, Не треба наиме заборавити, да ако се једној продуктивној грани даду с помоћу царина несразмјерно велике повластице, продукција дотичног артикла тако нарасте да ће конкуренција већ потјерати цијене на ниже.

498