Nova Evropa

тенора те тарифе може ипак ишчитати, да се је ишло за заштитом домаће привреде, у првом реду домаће индустрије,

Не мислим овдје, нити је то могуће у оквиру једнога чланка, узимати у детаљну оцјену нашу нову царинску тарифу; или ма и упустити се у критиковање појединих ставака, па испитивати да ли је за поједине артикле заштита уопће била потребна, и да ли је одмјерена царина превисока или прениска, Очигледно је, да у тој тарифи има крупних погрјешака, које Бе требати што прије исправити, и да има многих празнина које ће требати попунити, као што је уосталом и природно код прве самосталне тарифе једне нације која је још увијек y „Sturm und Пгапб“-перијоди свог економског развитка, Али, почетак је учињен, и неки принципи су постављени; а за оправдање становишта заштите домаће привреде, на које се поставила нова тарифа, доста је споменути да све државе са којима граничимо, и све државе са којима се налазимо у трговачким односима, стоје на истом принципу, и да је већина царинских ставова код наших сусједа још и знатно виша него код нас. Задржаћемо се засад само на опћој карактеристици наше нове царинске тарифе,

Наша нова царинска тарифа заштићује исто толико пољопривреду колико и индустрију, Заштита пољопривреде је додуше више номинална, будући да код агрзрних држава заштитна царина аграрних продуката нема никаква стварног утјецаја. Ми у цијенама наших аграрних продуката нисмо самостални, па се оне не равнају ни по бољој или лошијој жетви код нас; цијене на свјетском тржишту одлучне су за цијене на нашем тржишту; али је из саобраћајних разлога могуће, да неким нашим крајевима који су уз обалу боље конвенира импортирати иноземну пшеницу него ли добављати је рецимо из Војводине, иако се у исто вријеме из ових крајева извози наше жито у Аустрију и Чешку, Такових је случајева бивало ну другим државама, и та појава није тако опасна како су је често хтјели приказати, Завођењем царине на жито и то је сада спријечено, па ће се у будуће цио наш териториј морати снабдјевати домаћим житом.

Сасвим је друго значење царинске заштите за индустријске продукте. Код артикала индустријске производње у којима смо ми јаки, па их чак и извозимо у иноземство, утјецај заштитне царине је минималан, будући да ту цијене које се даду постићи за извезену робу диктирају цијене и у туземноме промету. Само за артикле који се продуцирају у ограниченом броју творница, те гдје је према томе картелирање лако проведиво, могуће је споразумним радом цијене у унутрашњем промету држати за износ царине вишима него што су цијене за извезену робу. Али прави утјецај заштитне царине почиње истом код оних артикала које не про-