Nova Evropa

Јазд, АП, — Баз Као i našem poštovanom saradniku па »Srpskom pitanju«, G, Ljub, Stojanoviću {vidi »N, E.« od 11, поvembra), — nama se ne mili više pisati o našoj politici, Izgledamo čisto sami sebi neozbiljni kad dovorimo danas šta bi, po našem mišljenju, trebalo, a šta ne bi trebalo, da čine naši političari, koji se nesamo oglušuju o svako tudje mišljenje, nego” nemaju ni svoga vlastitog, nedo misle, i rade, danas jedno sutra drugo, kako ih kad goni i raspinje bilo lični ćef bilo lični imteres bilo lična ambicija, Nastala su poslednja vremena u našem javnom životu i u našoj politici; u apsurd se tera svaki prav i zdrav pojam o demokraciji i parlamentarizmu, o političkom i javnom radu uopšte, »Strašilo je slušat što se radi, malen svijet za adova žvala«!..,

Pojam »politika«, koji je oduvek nosio u sebi prizvuk ružne pesme {»Eim garstig Lied! Pluil Ein politisch Lied!«), postao je kod nas danas sinonimom za svaku nedopuštenu i nemogalnu radnju, Alko je pre sto godina skovana reč, da »politika kvari karakter« — (koju je onda, pre pedesetak godina, u ona burna politička vremena u Nemačkoj, jedan naš redaktorski sadrug stavio na': čelo poziva ma pretplatu na Bodenštetov »List za obrazovame sviju sfaleža« »novdne za nepolitičare«) —, danas se mirne duše može reći, bar za našu sredinu, da. da je politika sasvim polcvarila, i to iz temelja, To se vidi ma sve strame, ı nema dana da to ne potvrdi novim primerima, Trebalo je samo pratiti u štampi, ovih poslednjih dana, prepirku izmedju G, S, Pribićevića i Dra. L. Markovića, u vezi sa pregovorima oko sklapanja »sporazuma« za zajedničko vla-' danje, na jednoj strani izmedju radikala i Pribićevića, na drugoj strani izmedju radikala i radićevaca: G, Pribićević prebacuje ljuto G. Pašića i radikalima što su Sa izdali, pa iza njegovih ledja sklopili pakt sa Radićem; mato mu poručuju radikali, da je on učinio nešto gore, jer je, dok je još bio članom Demokratske Stranke, potajno pregovarao s mjima {radikalima} o koaliciji, pa se tek kad je taj njihov sporazum bio potpumo gotov odvojio od svoje stranke; nato G. Pribićević ne ostaje dužam, već ofkriva dalje karte u javnosti, ia iznosi, da su radikali prešli na pregčovore s Radićevcima oko obrazovanja zajedničke vlade tek pošto je propala njihova akcija za poništenje radićevskih mandata u Skupštini, I ko zna šta ćemo još sve — bez maročitoš iznenadjenja — saznati od ovih zakulisnih radnja što ih sada stranački prvaci, razljućeni jedmi ma druge, izmose ma videlo dana! Mi se, uostalom, ı sami dobro sećamo, kako je G. Pribićević pravdao svoj prilazak k Pašiću »narodnom potrebom«, i kako je, kao »realan političar«, olako odbacivao

redakciju, on je rekao: »Odlično, sve je dobro tako kako ste tu napisali; samo još dodajte na kraju: ,Uostalom, kako Gospodar naredi'«.

558