Nova Evropa
i"
на чему ће се она npxxarHl?..." Него: „Поред две нацијоналне свести, српске и хрватске, може бити и југословенска нацијонална свест, која би као шира и виша обухватала собом обе уже, и представљала јединство." То би била, ваљда, трећа
свест. А четврта свест наша, или „виша идеја“, била би идеја.
словенска. Срби су нарочито обдарени овом идејом, А пета.
наша свест онда, или идеја, јесте човечанство, — „али, иако смо је свесни, иако је врло добро осећамо, ми нисмо позвани да будемо носизци једне тако узвишене идеје, — јер то је
задатак моћнијих и културнијих народа, а не наш"! Према томе, да поновимо: постоје пет свести или идеја у Југославији српска, хрватска, југословенска, словенска, и човечанска, Ми немамо ништа против саме те истине! Али да видимо даље. Из српске и хрватске нацијоналне свести постала би југословенска нацијонална свест на овај начин; први видљив знак јединства српске и хрватске нацијоналне свести био би назив наше државе „Југословенска“; то би био први корак ширењу југословенске нацијоналне свести, и она би постепено (како), мало помало, могла утопити у себе и српску и хрватску, и тако би од две нацијоналне свести постала једна! Тиме би ова идеологија била исцрпена, — Оно што у овој идеологији изгледа нарочито важно, везано је за фигуру о два стуба: ако два стуба чине темељ нечега трећега, треба бар да буду цели! (Овоме силогизму се нарочито обрадовао „Српски Књижевни Гласник“ у Београду, и истакао га је у свом приказу броја „Н, Е.“ у којем је изишао чланак Г. Стојановића, од 16, новембра,) Но у томе силогизму има две фундаменталне погрешке. Прво, нико паметан не може веровати, да ће неко из двога градити треће, тако да у том трећем буде обоје, на тај начин што ће прво једно или друго од двога уништити. (Ако ја из натрија и клора хоћу да правим кујнску со, не може ми се пребацити, да хоћу прво да одбацим натриј, па да од самог клора правим спој натрија и клора.) Друга је погрешка тежа. Оно што је ново, што је треће, што је другачије, постаје из обојега не простим квантитативним сабирањем или одузимањем, него квалитативном везом и спојем, тако да ниједан главни саставни део не буде нити тотално уништен нити тотално недирнут, него се у споју, у трећем, у другачијем, састају само вредне и најбоље честице оба главна саставна дела. — Ми не кажемо да је лако данас дати једну лапидарну формулу Југословенства, или постајања и образовања Југословенства. Али је свакако и сувише тешко следити овакав ток мисли нашег критичара о томе, како може да постане Југословенство: прво, да назив државе буде „Југословенска", а после ће мало помало југословенска свест утопити у себе и српску и хрватску свест! Ко ту може да нам објасни, шта ту треба да значе речи: 1) мало помало, и 2) утопитиг!...
542