Nova Evropa
Naš parlamentarizam
(njegove vrline i njegove mane).
{Ovaj članak pročitao je pisac, u vidu predavanja, u Demokratskom Klubu u Beogradu, 25. decembra 1925, Iz njedova drugog dela donela je kraći izvod beogradska »Politika« od 26, decembra 1925. Ovde ga donosimo u celini, priredjena naročito za »Novu Еугори«,)
Nezdrave pojave u našem parlamentarnom životu, ı u našem javnom životu uopšte, uzrok su :da se u poslednje vreme često govori o takozvanoj »kRrizi parlamentarizma«; a pod tim se u mas, na Balkanu, očevidno ne misli na slabosti ovog ili onog predstavničkog sistema, na specilične nedostatke našeg sistema, nedo na sam osnovni princip postavljanja narodne volje, Kritika samih načela na kojima se parlamentarizam zasniva, poznata je, Ona se obično praktikuje u propagandi svih vanrednih stanja i ličnih režima, diktatura i oligarhija svih vrsta; a javlja se i samoniklo, bez tih smerova, u časovima pometemosti, sumnja, i rasula vodećih organizacija jednoga društva, u časovima razočaranja u ljude i u ideje, pa preko njin razočaranja i u čitav politički poredak, Kako parlamentarizam predstavlja najosetljiviju vagu u odmeravanju javnih sila, prirodmo je da se njihovo stanje pokazuje u parlamentu, pa i na samom parlamentarnom stroju, vidnije nego igde inače. Ali, ako se kaže da ogledalo nije krivo što je lice u njemu ružno, mora se isto tako pitati: koliko zavisi od samog mehanizma, hoće li mu gde točkovi rdjati ili ne?
Kao sistem sam sobom, parlamentarizam je daleko od savršenstva, i pre njegovih protivnika njemu mogu da prigovore sami bramioci njegovi, u prvom redu njegovu nepotpunom izraŽavanju narodne volje, Pošto se prvo nedovoljno verno sasluša, ta posredno izražena narodna volja u toku vremena krnji se i proizvoljno tumači i od najsavesnijih predstavnika, Te nedostatke demokratija teži da ofkloni, prvo smanjivanjem roka mandatima, a zatim sužavamjem ovlaštenja, tojest ostavlianjem narodu da meposredno sam rešava mepredvidjena i izuzelna velika pitanja putem referenduma, a manja i lokalna, i uopšte pitanja najbližih interesa, posredstvom svojih samouprava. Na drugoj strani, profivnici parlamentarizma. priznaju, da se može utvrditi približno tačno mišljenje većine naroda o jednoj odredjenoj stvari u jednom odredjemu trenutku; ali odriču verno tumačenje, pa prema tome i autoritet narodne volje, jednome telu koje, izabrano pod izvesnim okolnostima i pod uticajem struja o izvesnim pitanjima, zadržava zatim pravo da tu narodmu volju tumači u neizmernom broju drugih pitanja i u stalno promemljivim okolnostima, Osim ove načelne kritike,
12