Nova Evropa

protivnici parlamentarizma prigovaraju mu složenost шећаnizma, iromost i sporost postupka, oskudicu kontmujiteta, ćudljivu igru partajskih i ličnih strasti, ropstvo demađogiji, a s njom i korupciji, pojedinaca i masa, |

Prigovori što ih čme protivnici parlamentarizma odnose se, kako vidimo, na slabosti koje zapažaju i njegovi branioci; razlika je samo u tome, što jedni zastupaju Jedan sistem Кој 1 sami nazivaju najmanje rdjavim od svih do damas okušanih, dok drugi, obarajući ga, ne daju mu zamenu, Oni zameraju braniocima parlamentarizma što priznaju suverenost jedmoj koiektivnoj volji, skrpljenoj iz mnogo sličnih ali ne i istovetnih volja, pa prema tome volji malo odredjenoj, jedmstvenoj, pouzdanoj, malo slobodnoj, malo imperativnoj, i malo stvaralačkoj, Ali, koja je to druga volja koja bi mogla zameniti ovu? Volja jednog čoveka, i uz nju neminovno velikog broja drugih ljudi koje taj jedan čovek treba da nadje, da izabere, da konfroliše sam ili preko isto tako velikog broja drugih ljudi? Gde je merilo za tu volju i za taj izbor? Da se pretpostavi jedan takav mehanizam savršene konstrukcije, ne može se zaboraviti da on zavisi od jedne jedine poluge, Kroničar bitke kod Borodina slika živo, kako to izgleda kad taka jedna jedina ројиба popusti; u odlučnoj fazi borbe, Napoleonu su dolazili njegovi slavni generali s predlozima, s molbama, s navaljivanjem, — on je ostao nerešljiv, u jednom tremutku fizičke klonulosti u kojoj njegov genije nije postojao. Ali taj genije, koji je u vojskovodji otsustvovao u jednom ili dva od ono nekoliko rešavajućih momenata za rainu slavu, na mnogo je težim islcušenjima, bez prestanka, u državniku, čija bi jedna volja, jedna pamet, jedna prisebnost, imala s časa na čas da odlučuje sudbinu milijona ljudi, Koliko je tu složemih situacija, koliko raznih pitanja, koliko ukrštanja interesa ličnih, ovog ili omog staleža, ovog ili onog kraja, i sa koliko se tu strana jedmovremeno čini apel na jedan jedini odlučujući glas!,,, Odmah treba reći da je taj jedan jedini odlučujući glas u čoveku od krvi i mesa, koji ima svoje nerve, svoje strasti, svoju sujetu, svoje sklonosti, svoje simpatije i svoje antipatije, rečju svoje slabosti kao i svi mi ostali; i kad je svima nama ostalima tako teško u svakom firenutku pogoditi besprekornu liniju u ovom malom spletu pitanja oko nas, na kakvim je tek iskušenjima onaj čija bi svaka pomisao, što bi često moglo značiti svaka zabluda ili svaka ćud, odlučivala bez korekcije i bez apelata? Iskustva to pokazuju bolje od svih razlaganja,

Ako počnemo od majslavnije diktature novoga doba, od tog univerzalnog genija Napoleonova, videćemo da pljačka čitave Evrope nije donela njegovoj domovini ni bogatstva ni blagostanja, da su njegove pobede koštale sam francuski narod dva

13