Nova Evropa

Светозар Милетић патријарху Рајачићу,

Господин прота Д. Руварац из Сремских Карловаца послао нам је, за овај број „Нове Европе", ово лепо и занимљиво "писмо Светозара Милетића патријарху Рајачићу, које се данас налази у Народној Архиви карловачкој под бројем 516/97 за 1849:

Ваша Светости!

Будући да ми је тешко до Ваше Светости доћи, принуЂен сам писмено Вашој Светости моју молбу још једанпут поднети, с тим више, што морам нека изјашњења придодати која у околини Ваше Светости или посве, или онако не бих представити мотао као што мислим и осећам.

Приликом, кад је Бачка устројавана, и кад се више правитељствених чланова, без да сам ја томе и најмање повода дао, за мене заузело, да ми се каква служба у Бачкој да, извољела је Ваша Светост приметити, да би штета било да се ја још сад у службе затрпам, но да ће нужно бити да аустријска права у Бечу свршим. Ја за службом понако досад трамзио нисам, а докле сам је у Џокрету имао, сматрао не за извор користи но за место с ког би народу по мотућству добра чинити мотао, пи зато сам се увек лако : радо са службом растајао, чим ми се дужност са уверењем слазала није. Зато сам ја и разабрао с великом радости блатонаклоне речи Ваше Светости, и на њих се ослањајући с тешком муком набављеним, и довде прорачунатим трошком дођем у Беч, несумњајући о успеху предузимања мо,

„До после ово рата, и поред онаких прилика, средства за даље изображавање немам, штавише, да сам неколико месеца невољно провео — с тим се ја, особито у оваком времену, само поносити мољу. Наравно да ми често као сињи камен на срце падне, кад помислим како мало ко није из овог рата сјајнији и свакојаким чином и одличјем напреднији изишао, а мени да од све труда, који сам и пре и у Покрету, особито у прво доба, полагао, ни то није дато да се даље, колико на своју толико више на обшту корист, изобразити мољу; ал ми се срце већ очеличило, и за сваку судбину моју равнодушно постало, премда сам уверен, да ни сама добродјетељ не може од поштења толико жертве искати да се оно

онда, кад друш заслужене или незаслужене плодове уживају, са свакидашњом невољом бори.

Ја сам судио, да смо доста оскудни особито на млађим људима, који би у своје време мнотостручним потребама новог политичког живота народног одговорити молли ; ја сам држао, да ми досадашње владање и успех мој дају право помислити, да бих се даљим изображавањем мозао приправити, да нам

117