Nova Evropa

с катедре, или иначе коју потребу народну подмирим, и из тоз поуздања у могућност осетио сам грађанску и родољубиву дужност, тота се посла латити. Но будући да сам уверен био, да Правитељству једног народа много више него појединаца на срцу лежати мора, да народ који се њему поверио што више и што већма политичко изображених људи, ову највећу заранцију народне самосталности u најачи стуб уставне слободе, добије, то сам се ја усудио помислити, да сам заслужио између првих бити које ће Правитељство наше по примеру друшх на науке послати ; а кад сталног и устројеноз Правитељства још нема: на коа сам се поузданије обратити могао него на Вашу Светост, као садашњег поглавара народног, на коза сва бршла спада коју би Војвода : Правитељство иначе носити морали.

Ваша је Светост изволела ме улутшти Г. Пасковићу, да разберем, је ли који штипендијум који под Вашом милостивом руком стоји, празан. Празна су сва, јербо се од ове тодине дана нико за њих не јавља; али су од 60 фор. ср. тако да би ми тек онда помоћи могли, кад би ми Ваша Светост или од ове тодине бар такова три, или са једним од ове тодине бар п оно што је од његове две празне тодине остало подарити изволели ; један би ми само за помоћ служити могао, кад би ми се злавни трошак на друш који начин набавити мотао, од којих ја некоје Вашој Светости предлажем. Ја сам се априла месеца из Заљреба вратио, из узрока који ме пред Вашом Светости оправдати могу ; од оно доба никакву службу обављао, дакле п плату примао нисам, премда нити сам за онај ма искао отпуст, нити ми је овај дат, У друшм околностима, и на другу ијел, не бих отуд тражити ни помислио; ал овако судим да би правично било, да ми се у име чиновништва, које ми се званично порекло није, или у име накнадитељноћ отпуста, као што је неки има, и пола обичне плате од априла досад од Ваше Светости или изради, или астнира. Ако то не би законшто било, онда да ми сеиз оне законите касе, која је сад из народних ствари начињена, једно 200 фор. ср. за школовање опредјели, с отрадом, да ако се тај трошак У своје време не би признао и одобрио, ја за народној каси повратити имам, Ако и то не би бити могло, Ваша Светост највише може стајати у одношењима с таким лицима којама би обучавање у Србском језику, или кућама, које би за децу наставника потребовале, пи мене тако здегод препоручити; у обште држим ја, да више начина Вашој Светости на руци стоје, једном човеку помоћи.

Ако миш се никако и ни од куд не буде помоћи могло, то ми наравно ништа друло не остаје нело, како му дразо, натраг се вратшти, и жалити на судбину народа, који се за потпомазање изображавања тако слабо брине — јербо кад се

118