Nova Evropa

Шпањолски нас феномен вуче, да измеримо, у целој његовој интензивности, оно ништа из чега смо створени, Али, на самом путу овог страховитог схватања, изненадан напор, колико је највише могућ, наново нас хвата и тера према лепој средини пламена слободног и луталачког живота, Цела једна традиција живе снаге излази пред наше очи под кутом неког протусловља, негације, одрицања, непрестаних узалудних покушања, вакуума и понора, што све може да нас врати и приближи тешком и немогућем, Али једанпут поставивши извесне захтеве, тескоба шпањолске земље тако је велика да они који је схватају заборављају ове препреке; то се најбоље огледа на тројици славних странаца; Кристофу Колумбу, Ел Греку, и Филипу Другоме. Сваки од њих замислио је једну Шпанију која је прелазила преко сваке запреке, и дизала се до једног стања тако горостасног да је било неподносно. Од оне стрмоглаве насладе коју пружа врховна слобода једног прихваћеног, признатог, и величаног ништа, добија Шпанија ону раскош која једној души пружа титрање свим оним што није слика смрти. Али дух, овако истањен, диже се у велике висине и наилази на непредвиђене просторе; и ужива при овом брзом пењању у вис насладу коју би му могли да пруже тек у малој мери други светови.

Што се нас тиче, ако нам извесни облици културе дају примере ауторитета или хармоније, имамо да будемо захвални Шпанији да смо, с помоћу неуравнотежености која је саставља или раставља, сагледали трагично лице човечанства,

Jean Cassou., (Превео с талијанског, Б. Радица.)

GUSTAVO ADOLFO BECQUER:

РЕЗМЕ. (XLI)

Danas bao jučer, sutra bao danas, i vazda isto!

Sivkasto nebo i večni horizont

1 IGD O EO) ICI,

A srce, P6 luda mašina Pabva ро Тај зе ђтебе,

a bludna inteligencija, mozga spava u Ешт.

Duša, što sniva i želi raj fražeći Sa bez uvere,

193