Nova Evropa

противу зулума локалне администрације, и најзад 3) „Држао сам да ће поред тога образовање војних колонија (то је била једна кобна творевина грофа Аракчејева, љубимца цара Александра) бити узроком преврата“, Слично говоре и други оптужени, наглашавајући обично читање либералних публикација и револуцијонарних песама, уз примере класичне старине — Грка и Римљана, — и примере модерне о револуцијама које су се и за време Рестаурације, као што се зна, стално дешавале и у Европи и у Америци (на једном месту спомиње се и Српски Устанак),

Онда долази подробно излагање историје тајних друштава, —- грађа изванредно богата и занимљива, иако је већ и раније доста употребљена, Прецизно, методично и систематско излагање мислиоца и теоретичара генералштабног официра Муравјева, те пословно, опсежно, елементима кајања измешано причање кнеза Трубецког, допуњује се сликовитим приповедањем романтичара-песника коњичког капетана Александра Бестужева; а једно и друго и треће улази у оквир многобројних детаљних исказа датих на појединачна питања Комисије од стране свих оптужених, И раније познате (нарочито из мемоара) епизоде, као например покушаји првих завера против Цара Александра још од године 1817, и даље, као и важна епизода распада Тајног Друштва од године 1821—22, и нових припрема за преврат, са страсним претресом најакутнијих теоријских питања (монархија или република 7) и практичних (шта би се урадило са царском фамилијом 2), добијају нову светлост, и нове, често језовите, детаље у тој сада објављеној грађи истраге. Веома су занимљива, например, објашњења. Трубецког и Риљејева, о томе ко и зашто је ко улазио у тајна друштва. — „Узрок постанка тајних политичких друштава лежи у љубави према отаџбини... Људи са врућом маштом, са пуним срцем и пламеном душом, и са великодушним осећањима, лако могу да буду увучени услед своје ревности и оданости ка општој користи у радње које су погибељне..." (кнез Трубецкој). „Да би неко био примљен за члана Друштва, требало је да се пре свега подвргне испиту. Онај који је имао неког да прими, морао је прво сазнати мисли оног који је хтео бити примљен. Ако би овај ватрено волео Русију, ако је био готов за њу на сваку жртву, ако је поред тога био доброг (т. ј. моралног) владања и скроман и паметан, онда је могао да буде одмах примљен" (Риљејев).

Теоријска схватања Декембриста, прилично добро и раније позната, ипак се боље расветљују благодарећи овој публикацији. Џонешто се обелодањује овде по први пут, друго је било већ раније објављено али у мало друкчијем облику, или непотпуно и нетачно, због недовољне критичности претходних издања. Из целе грађе очигледно јасно излази разлика

222